ћирилица

Društvo mladih lingvista organizuje prigodne događaje i manifestacije povodom međunarodnih praznika kao što su Međunarodni dan maternjeg jezika, Međunarodni dan pismenosti, Evropski dan jezika... Na ovaj način Društvo želi da predoči široj javnosti važnost jezika i upozna je sa njegovim različitim aspektima. 


 

Međunarodni dan pismenosti

Društvo mladih lingvista je proslavilo Međunarodni dan pismenosti 9. septembra 2015. godine, od 19.00 do 21.30 časova, u Ustanovi kulture "Parobrod" (Kapetan Mišina ulica br. 6a, Beograd).
Međunarodni dan pismenosti se, počev od 1966. godine, slavi širom sveta, na inicijativu UNESKA, sa ciljem da se smanji broj nepismenih u svetu. Centralna manifestacija ove godine održana je u Parizu 8. i 9. septembra, na temu "Pismenost i održiva društva".  Društvo mladih lingvista je proslavilo ovaj dan, sa željom da se više misli i govori o pismenosti i pismima, da se govori i razmišlja o obrazovanju.

Program je izgledao ovako:

19.00 Otvaranje (Milena Mihajlović, Društvo mladih lingvista)

Milena Mihajlović je podsetila na promene značenja pojma pismenosti tokom vremena. Ne tako davno pismenost se ograničavala na veštine pisanja i čitanja. Danas postoje digitalna, jezička, medijska, naučna, matematička pismenost i dr.
Danas je i dalje 757 miliona ljudi koji ne znaju da čitaju i pišu. Manje od 50% pismenih ljudi imaju države: Mali, Gvineja, Nigerija, Burkina faso, Centralna Afrička Republika. U Srbiji je 1,96% nepismenih, a što se kompjuterske pismenosti tiče, u našoj zemlji je onih koji ne umeju da koriste kompjuter čak 51,01% (prema podacima sa Popisa iz 2011. godine Republičkog zavoda za statistiku).

19.15 Zašto je jezička politika važna za svakog od nas? (prof. dr Jelena Filipović, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

Jelena Filipović upoznala je prisutne sa osnovama jezičke i obrazovne politike i planiranja (J(O)PP), objasnila njen značaj i predstavila neka moderna shvatanja pojma „pismenost“.
O donošenju odluka o upotrebi jezika u različitim domenima (npr. javnom, privatnom, obrazovnom) najčešće brinu institucije države, ali pored ovog pravca „odozgo na dole (sa vrha)“ možemo se jezičkom politikom baviti i „odozdo na gore (iz naroda)“. Važno je istaći da na odluke regulatornih tela uvek utiču društveno-političke, obrazovne i kulturne okolnosti, koje oblikuju same ciljeve jezičke politike u datom trenutku. Neka od pitanja kojima se jezička politika bavi su: kakav je odnos prema manjinskim jezicima (jednojezična ili dvojezična nastava, samo na manjinskom ili samo na većinskom ili na oba, u kom odnosu...); kakav je odnos prema učenju stranih jezika (na kom uzrastu se uče, koliko jezika, koji jezici se nude, kako se predaju, koliko sati nedeljno...). Čuli smo primere iz prakse u zemlji gde ne postoji eksplicirana J(O)PP – Sjedinjene Američke Države, kao i primere tamo gde ona postoji ustavom definisana – Španija. Upoznali smo se sa predlozima i stavovima Saveta Evrope i Evropske Unije u vezi sa jezičkom (obrazovnom) politikom i planiranjem: cilj je da svaki stanovnik Unije pored maternjeg govori još dva strana jezika, kako bi se povećala mobilnost stanovništva i njihova uspešnost na tržištu rada.
Komunikativna kompetencija podrazumeva i različite vrste pismenosti (npr. pismenost u SMS porukama, pisanju mejlova, pismenost u različitim žanrovima na interenetu, pismenost u popunjavanju uplatnice, dokumenata i dr.), te da poznavanje standardnog jezika ne obuhvata svu pismenost koju mi imamo kao pojedinci i ne treba se sa njom izjednačavati.
Na kraju, čuli smo i o J(O)PP koju koristi Republika Srbija: da bi se ušlo u sistem obrazovanja, potrebno je poznavanje većinskog (srpskog) jezika; da bi se postigla konkurentnost na tržištu rada i mobilnost u visokom obrazovanju, potrebno je poznavanje engleskog jezika. Pismenost u ovom smislu je preduslov za obrazovanje, a obrazovanje, naročito viši nivoi obrazovanja, preduslov su za mobilnost na društveno-ekonomskoj lestvici, odnosno za pristup pozicijama moći.
Prezentaciju sa predavanja možete da pogledate na ovom linku. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

20.00 Digitalna pismenost (Olga Arsić, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu i Društvo mladih lingvista)

Digitalna pismenost je važna jer upravo ta podvrsta pismenosti omogućava ljudima da učestvuju u digitalnoj ekonomiji i demokratskim procesima 21. veka. Najpre je kroz primere ukazano na razliku između računarske pismenosti, koja se svodi na rukovanje hardverom i softverom, i digitalne pismenosti, koja nastaje s razvojem ljudskog društva, s digitalizacijom ljudskog znanja i razvojem digitalnih tehnologija. Digitalna pismenost je detaljno prikazana preko Digkompa (DIGCOMP), Evropskog okvira za razvoj i razumevanje digitalne kompetencije, koji je 2013. godine objavila Evropska komisija. Olga Arsić je na dinamičan način prikazala sve prepoznate potkompetencije, razvrstane u pet grupa: 1) upravljanje informacijama, 2) veštine komunikacije u digitalnom okruženju, 3) stvaranje digitalnih sadržaja, 4) sigurnost u digitalnom okruženju i 5) rešavanje problema. Spomenuti su i ostali slični okviri (Bekta, Unesko) i istaknuta njihova važnost u kontekstu aktivnosti Radne grupe za digitalno i onlajn učenje i razvoj međupredmetnih kompetencija sa fokusom na informaciono-komunikacione tehnologije, koja je u januaru ove godine osnovana pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Prezentaciju sa predavanja možete da pogledate na ovom linku. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

20.40 Savršena slova: logika iza alfabeta (Aleksandra Pešić, Društvo mladih lingvista)

Aleksandra Pešić predstavila je kako je tekao razvoj pisama, od pećinskih crteža do sadašnjeg fonetskog alfabeta. Predstavljeni su principi po kojima su nastali prvi zapisi: slika kao prikaz (mape), slika kao simbol (brojevi, rune za gatanje), slika kao prikaz značenja jedne, a zatim i više reči (stari Egipat i Kina), slika kao prikaz zvučanja reči, slika kao oznaka za jedan glas (prvo slovo u naslikanoj reči), moderni alfabet. Prikazana je i istorija prenošenja pisma u Mediteranu i kasnije širom sveta. Objašnjena je situacija u Kini, koja koristi pismo sa nekoliko hiljada znakova. Predstavljena je i situacija u Japanu, koji ima najkompleksnije pismo na svetu, jer se sastoji od 3 sistema pisanja, a koji se međusobno kombinuju po čvrstim pravilima.
Prezentaciju sa predavanja možete da pogledate na ovom linku. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

Društvo mladih lingvista je u okviru manifestacije pripremilo i dve izložbe: "Egzotični jezici evropskog kontinenta" i "Stari bukvari iz fonda Univerzitetska biblioteke". 
Izložba "Egzotični jezici evropskog kontinenta" je bila prilika da se publika upozna sa različitim jezicima Evrope i njihovim pismima: letonskim, jermenskim, malteškim, irskim, estonskim, danskim, rumunskim, grčkim, češkim.  Kroz izložbu fotografija najstarijih pisanih dokumenta na ovim jezicima, jevanđelja (tačnije, odlomaka iz knjige Postanja), prikazali smo kako starinu ovih jezika i kultura, tako i civilizacijsku povezanost ovih zemalja i naroda.
Digitalna izložba "Stari bukvari iz fonda Univerzitetske biblioteke" pružala je mogućnost upoznavanja sa bukvarima kao materijalima za učenje koji su se koristili u 17, 18. i 19. veku u Srbiji. Na ovoj digitalnoj izložbi prikazano je devetnaest bukvara iz fonda Odeljenja retkosti Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", štampanih između 1699. i 1867. godine. Izložbu možete pogledati na ovoj stranici.

Organizovana je bila i radionica kaligrafije "Slovo kao umetnost". Uvodna radionica kaligrafije bila je prilika da se 15 posetilaca upozna sa osnovama krasnopisa na ćirilici i latinici. Radionicu je vodila magistar umetnosti Ana Marđetko. Sem toga, posetioci su dobijali suvenir na japanskom jeziku - svoje ime napisano na katakani, jednom od tri japanska pisma. Suvenire je pripremila Tamara Marđetko.

N.B. Priložene fotografije napravila je Ljiljana Božović. Fotografije su vlasništvo UK "Parobroda" i uz njihovu dozvolu objavljuju se na sajtu Društva mladih lingvista.

 

Dodaj komentar (0)

Evropski dan jezika

Društvo mladih lingvista je organizovalo manifestaciju povodom Evropskog dana jezika.  Cilj manifestacije bio je da se da se javnost upozna sa stavom da je važno poznavati različite jezike i kulture i da se promoviše multilingvizam i plurilingvizam, a održana je 26. septembra 2013. godine, od 16.30 do 19.30 časova, u Kulturnom centru "Nea Pangea" (Crnogorska 8, Beograd).

Program je izgledao ovako:

16.30 Otvaranje izložbe o jezicima evropskog kontinenta i njihovim najstarijim pisanim spomenicima

Izložba je bila prilika da se publika upozna sa nekim od egzotičnijih jezika Evrope i njihovim pismima (letonskim, jermenskim, malteškim, irskim, estonskim), uz nama bliže i poznatije danski, rumunski, grčki i češki jezik. Kroz izložbu fotografija najstarijih pisanih dokumenta na ovim jezicima, jevanđelja (tačnije odlomaka iz knjige Postanja), prikazali smo kako starinu ovih jezika i kultura, tako i civilizacijsku povezanost ovih zemalja i naroda.

 

17.00 O evropskim jezičkim politikama (Aleksandra Pešić, Društvo mladih lingvista)

Aleksandra Pešić govorila je o jezičkim politikama Saveta Evrope i Evropske Unije. Iako većinu čovečanstva čine višejezični govornici, u Evropi je slučaj da većina stanovnika govori samo jedan jezik. Stoga su jezičke politike okrenute razvoju višejezičnosti. Stari kontinent uz to neguje svoj jezički diverzitet, te Evropska unija ima 24 zvanična jezika u ovom trenutku. Ohrabruje se (i principijelno i kroz finansiranje projekata) učenje tokom celog života, i to kako u školi, tako i van nje, kroz sredstva za učenje dostupna sa modernim tehnologijama (specijalizovani sajtovi, računarski programi za učenje jezika, audio-vizuelni materijali za učenje). Kao dobre strane znanja više jezika uzimaju se: veća konkurentnost na tržištu rada i veća mobilnost, približavanje kultura i povezivanje, povoljan uticaj na rad mozga i starenje mozga osobe.

17.30 - 19.30 Ćaskaonice - radionice za konverzaciju na 7 stranih jezika (Bojana Đermanović, Ivana Bošković, Tamara Marđetko, Simon Marić i Aleksandra Pešić)

Na ćaskaonicama publika je imala priliku da se oproba u konverzaciji na jezicima koje već poznaje ili da nauči par fraza na novom jeziku. U ponudi su bili engleski, nemački, španski, ruski, norveški, francuski i japanski jezik. Cilj je bio da se promoviše učenje stranih jezika. Ćaskaonice su realizovane saradnji sa predavačima stranih jezika iz Centra za strane jezike „Kontext“.

Dodaj komentar (0)