ћирилица

Premišljaš se da li da odeš na konferenciju ili naučni skup? Hrabri su već bili!


 

II Karlovački dani slobodne misli: Percepcije drugog kao drugačijeg

Piše: Željka Dokoza (Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odsek za germanistiku)


II Karlovački dani slobodne misli održani su od 3. do 5. juna 2016. godine u Sremskim Karlovcima. Organizator ovog međunarodnog interdisciplinarnog studentskog skupa je Centar za afirmaciju slobodne misli, uz podršku Opštine Sremski Karlovci i Zavoda za kulturu Vojvodine.
Andrea Ratković, predsednica Organizacionog i programskog odbora, otvorila je ovogodišnji skup i pozdravila sve prisutne, a nakon toga usledila je projekcija dva kratka dokumentarna filma o prošlogodišnjim Karlovačkim danima.
Izuzetno zanimljiva i aktuelna tema ovogodišnjeg skupa, Percepcije drugog kao drugačijeg, izazvala je interesovanje studenata osnovnih, master i doktorskih studija sa Univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Zagrebu, Osijeku, Banja Luci, Berlinu i Londonu. Svoje radove prezentovalo je oko 30 učesnika različitih društveno-humanističkim usmerenja, kao što su filozofija, lingvistika, književnost, metodika nastave stranog jezika, sociologija, antropologija, umetnost itd.
Neki od učesnika skupa koji su se posebno istakli svojim radovima jesu:
Mina Lukić: Not all those who wander are lost: u traganju za Tolkinovom srednjom zemljom i novim „drugim mestima”,
Emilija Gagrčin: Pred vratima Evrope: metafore o Evropskoj uniji u srpskom političkom magazinu NIN-u,
Mihailo Stojanović: Problem tumačenja filosofije u ranom srednjem veku,
Stefan Todorović: Upotreba jezičkih jedinica kao markera obezličavanja diskursa u jeziku javne komunikacije.
Svaki od izlaganih radova imao je nešto specifično, nešto svoje, a opet, sve ih je povezala ista tema: Percepcije drugog kao drugačijeg. Bitno je istaći da je svaki od radova izazvao i odličnu reakciju slušalaca, tako da su  vođene sjajne diskusije.
Pored izlaganja studenata, svi učesnici su imali priliku da prisustvuju pozvanom predavanju dr Aleksandre Đurić Bosnić O dekonstrukciji ksenofobije, koje je u svom fokusu imalo markiranje prostora interkulturalne komunikacije kao globalne socio-kulturološke suprotstavljenosti jednoznačnosti, zatvorenosti, ksenofobičnosti, stigmatizaciji i drugim ideologizovanim praksama. Pored toga, u okviru skupa upriličena je projekcija izvanrednog dokumentarnog filma dr Nikole Kneževića pod nazivom Religije, nacionalizam i kultura sećanja, koji se bavi ratom u bivšoj SFRJ početkom devedesetih godina, pri čemu je  posebna pažnja usmerena na ulogu koju su religije i nacionalizmi imali u ovom ratu. Nakon projekcije filma, svi prisutni su bili pod jakim utiskom i usledila je diskusija. U zaključku više nego bogate i stručne diskusije mlađih i starijih kolega, ali i pristunih slušalaca došlo se do zaključka da je za razumevanje tih događaja neophodno poznavati širi kontekst, te bi, u nameri da se izbegne subjektivni pristup, stoga i nenaučno sagledavanje, valjano bilo pristupiti objektivno, s obzirom na to da emotivna komponenta ostrašćuje.
Skup je obogatila i izložba fotografija Samire Ulejle pod nazivom Razotkrivanje kulturnog bogatstva. Predstavljeno je dvadesetak dokumentarnih fotografija Samire Ulejle nastalih tokom njenih putovanja po Africi, Aziji i Srednjoj Americi. Cilj ove izložbe je, ne samo predstavljanje manje poznatih kulturnih zajednica, već i otkrivanje i prihvatanje drugog kao drugačijeg.
Treći dan skupa bio je više neoficijalnog karaktera, namenjen sumiranju utisaka o konferenciji, te su tako  učesnici mogli da, po želji, razmene svoja iskustva i na okruglom stolu pod nazivom Visoko obrazovanje: izazovi, mogućnosti i iskustva u praksi, razmatrajući položaj visokog obrazovanja iz perspektive studenata različitih fakulteta i disciplinarnih usmerenja. U više nego prijateljskoj i opuštenoj atmosferi, učesnici su imali priliku i da daju predloge za tematski okvir narednog skupa. Takođe, poslednjeg dana skupa bio je upriličen obilazak Sremskih Karlovaca, kao i poseta lokalnoj vinariji "Veritas".
Nakon sva tri dana skupa dobili smo jednu prelepu sliku najrazličitijih boja koje čine savršenu celinu. Nadamo se da će sledeći skup, III Karlovački dani slobodne misli, privući pažnju još većeg broja učesnika i da će slika o njima biti još bogatija. S tim u vezi, na sajtu CEZASM-a moguće je pogledati detaljne informacije o ovome skupu, a postavljena je i televizijska reportaža o ovom događaju.

Dodaj komentar (0)

STUDKON (Nauka i studenti)

Piše: Isidora Jakšić (Filozofski fakultet u Nišu, Departmant za srpski jezik)

Prva studenstka konferencija STUDKON (Nauka i studenti) održana je 13. i 14. novembra 2015. godine, na Filozofskom fakultetu u Nišu, u okviru naučnog skupa NISUN 5. Ova konferencija održana je povodom 25 godina postojanja Saveza studenata Filozofskog fakulteta u Nišu. Teret organizacije podnelo je osamnaestoro studenata, koji su imali svesrdnu podršku dekana prof. dr Gorana Maksimovića i Saveza studenata.
Konferencija STUDKON bila je međunarodnog karaktera, te su učesnici bili studenti iz Skoplјa, Banje Luke, Novog Sada, Kragujevca i iz Niša. Sama konferencija bila je podelјena u tri sesije iz oblasti lingvistike, književnosti i društvenih nauka, odnosno istorije i filozofije. Teme radova koje su izlagane na samom skupu bile su raznovrsne i veoma interesantne. Iz lingvistike su bile zastuplјene sledeće oblasti: leksikologija, fonetika i fonologija, akcentologija, morfologija, sintaksa, usvajanje stranog jezika i sl. Studenti su na zanimlјive i kreativne načine pristupili ovim temama, iznoseći neke interesantne stvari koje se tiču npr. usvajanja stranog jezika u zavisnosti od socio-kulturoloških aspekata, bavili su se pozajmlјenicama, akcentima na dijalekatskom govornom području i sl., kao što se može videti iz naziva nekih izlaganja: Voda u bugarskoj frazeoloji, Problemi na polјu fonetike prilikom učenja srpskog jezika, Socio-kulturološkite razliki – pričina za teško usvojuvanje na stranskata literatura, Wh-extraction of arguments and adjuncts on factive and non-factive constructions in Serbo-croatian itd. Teme iz književnosti takođe su bile veoma interesantne i obuhvatale su različite žanrove, epohe, poetičke probleme, teoriju čitanja, obrade likova i tema u pojedinim delima. Neke od tema bile su: Servantesova implicitna poetika u noveli „Stakleni licencijent“, Ženski likovi u prozi Iva Ćipika, Paralelno čitanje Kamijevog „Stranca“ i Daudovog „Mersoa, kontra-istrage“, The American dream in The Great Gatsby.Društvena sesija imala je raznovrsna izlaganja i obuhvatala je razne istorijske teme i folozofska razmatranja, što pokazuju neke od tema: Islamizacija u rudarskim predelima Srbije i Bosne u prvom veku osmanske vladavine, Usaglašenost vaspitnih stilova i (ne)kompetentno roditelјstvo, (In)kongruencija pojma jednog u elejskoj filozofiji itd. 
Izlaganja studenta bila su veoma zanimlјiva i zbog prezentacija vizuelno intrigantna, ali i stručna, čime su studenti pokazali da se mogu izboriti sa krupnim naučnim problemima. Slušaoci ovih izlaganja bili su u prilici da postave pitanja, iskažu sopstvena zapažanja, daju komentare na izlaganja. Nakon celodnevnih izlaganja, učesnici STUDKON-a i NISUN-a imali su zajedničko druženje i na večeri, u prijatnoj i opuštenoj atmosferi.
Dakle, može se primetiti da je ideja studenata Filozofskog fakulteta urodila plodom u vidu organizovanja konferencije međunarodnog karaktera. Veliki broj učesnika sa raznih strana pokazao je da se studenti širom regiona interesuju za raznovrsne teme. Ovo je bila prilika da se studenti upoznaju, razmene svoja znanja i iskustva, kao i ideje o budućem radu, ukažu na različite načine posmatranja određenih problema, suprotstave svoja shvatanja, pokrenu diskusije, te učine svoja izlaganja živlјim i dinamičnijim.
Ideja organizatora je da ova studentska konferencija bude samo prva u nizu i da u budućnosti nastavi da se organizuje sa još većim brojem učesnika i sa više tematskih područja. Nadamo se da ćemo vas već sledeće godine izvestiti o novoj studentskoj konferenciji!


Dodaj komentar (0)

StuLiKon 2015

Pishuva: Nina Nikodinova (Filoloshki fakultet "Blazhe Koneski", Skopje)


Vo Skopje, R. Makedonija, od 24-26. april 2015. god. se odrzha chetvrtata Studentska lingvistichka konferencija StuLiKon. Organizaciskiot odbor go sochinuvaa bivshi studenti na Filoloshkiot fakultet "Blazhe Koneski", no i segashni studenti na istiot, koi kako volonteri na konferencijata, bezrezervno se posvetija na nastanot i prechekuvanjeto na gostite. Po odrzhuvanjeto na StuLiKon vo Belgrad (2011. god.), vo Zagreb (2013. god.) i vo Saraevo (2014. god.), na nashe ogromno zadovolstvo, idejata da se organizira ovaa studentska lingvistichka konferencija vo Skopje beshe odlichno prifatena.
Podgotovkite za konferencijata se odvivaa shest meseci i vrodija so plod - uspeshna regionalna lingvistichka konferencija. StuLiKon 2015 beshe poseten od nad osumdeset gosti, megju koi studenti na dodiplomski studii, magistranti i doktoranti od Makedonija, Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Slovenija i Grcija. Lingvistichkata riznica se zbogati so nad sedumdeset trudovi od povekje lingvistichki podrachja: fonetika, frazeologija, morfologija, morfosintaksa, semantika, sociolingvistika, psiholingvistika, dijalektologija, leksikologija, pravopis, komparativna gramatika, stilistika, primeneta lingvistika, pragmatika, translatologija, zboroobrazuvanje, metodika na nastava, istorija na jazik, prozodija, preveduvanje i tolkuvanje. Oficijalni jazici na konferencijata bea site juzhnoslovenski jazici i angliski jazik. Izlaganjata bea podeleni vo tri paralelni sesii i se odvivaa od 24. do 26. april. Konferencijata beshe otvorena vo petok, na 24. april od Organizaciskiot odbor na StuLiKon i isto taka beshe poddrzhana i pozdravena od dekanot i prodekanot na Filoloshkiot fakultet "Blazhe Koneski". Potoa sleduvashe plenarno predavanje na prof. d-r Eleni Buzharovska i prof. d-r Liljana Mitkovska. Prviot den beshe osobeno interesen i bogat so sodrzhini, bidejkji osven izlaganjata na uchesnicite, organizirana beshe promocija na kniga kako i rabotilnica so prof. d-r Rajna Koshka-Hot po povod 451 godina od ragjanjeto na Shekspir. Rabotilnicata beshe interaktivna, shto e od osobeno znachenje bidejkji bea vklucheni studenti od Katedrata za angliski jazik i knizhevnost od Filoloshkiot fakultet od Skopje, a na toj nachin uchesnicite od site zemji mozhea da spodelat iskustva i da razmenat idei. Vtoriot den, osven so novite temi i izlaganja na uchesnicite, beshe odbelezhan so plenarno predavanje na prof. d-r Tomislav Trenevski i izlaganje na Amerikankata Abigail Jones na tema Musicality of Great Speakers - Dr. Martin Luther King.
Gostite i domashnite uchesnici na ovaa konferencija ne bea pobogati samo so novi znaenja i inspiracija za ponatamoshni istrazhuvanja, tuku i so novi poznanstva, kako i prodolzhuvanje na vekjezapochnatite prijatelstva. Skopje vo april beshe sobiralishte na mladi lingvisti koi zaedno go razgleduvaa i zapoznavaa gradot i makedonskata kultura, a istovremeno, tvorejkji i diskutirajkji za lingvistikata, pridonesoa mnogu za ovaa nauka.

Dodaj komentar (0)

Interkulturalnost i interdisciplinarnost na delu: Karlovački dani slobodne misli

Piše: Stefan Todorović (doktorand na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu)

 

Karlovački dani slobodne misli je prvi međunarodni interdisciplinarni studentski skup, u kojem je akcenat na interdisciplinarnim istraživanjima i promociji nauke, kulture i umetnosti. Prve Karlovačke dane organizovao je Centar za afirmaciju slobodne misli (CEZASM) iz Sremskih Karlovaca, uz podršku Opštine Sremski Karlovci, kao i Pokrajinskog sekreterijata za kulturu i javno informisanje, ali i drugih institucija. Skup je održan od 5. do 7. juna u Sremskim Karlovcima, a kao cilјna grupa ove konferencije bili su studenti master i doktorskih studija iz zemlјe i inostranstva, ali je i studentima osnovnih studija bila pružena prilika da predstave rezultate svog pionirskog rada. Ovogodišnja konferencija uklјučivala je dvadesetak izlagača iz Srbije, Hrvatske i Engleske, sa raznovrsnim društveno-humanističkim usmerenjima (filozofija, sociologija, psihologija, lingvistika, nauka o književnosti, teorija umetnosti i filma, istorija umetnosti, antropologija itd.). Konferencija se sastojala iz četiri značajna dela: 1) ciklus pozvanih predavanja eminentnih stručnjaka, 2) studentski kongres na temu „Socijalne (de)konstrukcije identiteta“, 3) kolektivna studenstka izložba „Identiteti Vojvodine“ i 4) festival kratkih TV formi „Medijske (re)interpretacije identiteta“.
Svi učesnici i gosti skupa imali su prilike da odslušaju pozvana predavanja eminentnih stručnjaka na temu socio-kulturnog i filozofskog promišlјanja pojma identitet (prof. dr Lino Velјak, Filozofski fakultet u Zagrebu; dr Enis Zebić, Radio Slobodna Evropa, Zagreb; doc. dr Slobodan Sadžakov, Pedagoški fakultet u Somboru).
U okviru kongresa „Socijalne (de)konstrukcije identiteta“ mladi istraživači predstavili su rezultate svojih istraživanja, krećući se kroz nekoliko podtema kongresa. Navešćemo nekoliko izlaganja, ističući ona koja su se ticala filoloških nauka, odnosno ona koja su interdiciplinarno vezana za proučavanje jezika i književnosti (kritička analiza diskursa, teorija govrnih činova, filozofija jezika, funkcionalna stilistika itd.): Nina Manojlović – Pisani mediji i njihova uloga u promociji spektakla, Milica Kočović – Socijalna (de)konstrukcija identiteta žene u reklamama proizvoda za negu i lepotu, Stefan Todorović – Eufemistički i metaforički perifrastički izrazi kao sredstvo jezičko-ideološkog kodiranja identiteta u jeziku novinarstva, Ljilјana Bajac – Motiv otuđenja u romanu Svetolika Rankovića „Seoska učitelјica“, Dušica Filipović – Ka totalitetu moći: agon fluktualne i fertilne femine u romanu „Kap španske krvi“ Miloša Crnjanskog, Andrea Ratković – Uloga medija u afirmaciji ideologizovanih socio-kulturnih identiteta, Žolt Papišta – Uloga govornih činova u formiranju nacionalnog identiteta nemačke omladine u govorima Adolfa Hitlera i Šarla de Gola.
U okviru festivala kratkih TV formi pod nazivom „Medijske (re)interpretacije identiteta“ bili su prikazani angažovani radovi Samire Oulaillah iz Velike Britanije: najpre dokumentarni filmovi o identitetima Perua, Malija, Ekvadora, Ukrajine i Palestine objedinjeni pod nazivom The Spirits of the World, a nakon toga i izabrani opus angažovanih fotografija pod nazivom Womenhood, nastalih tokom snimanja navedenih filmova. U okviru izložbe na temu „Identiteti Vojvodine“ prikazane su fotografije Filipa Rađenovića, studenta grafičkog dizajna na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, koje predstavlјaju osvrt na identitete vojvođanskog socio-kulturnog konteksta koji se smatraju „alternativnim“, gde su portreti prikaz spektra stavova o životu  i estetici, te imaju ulogu da ujedine različitosti prikazujući težnju ka ličnoj vizuelizaciji.
Iako u samom začetku, konferencija se pokazala kao veoma uspešna i primamlјiva za mlade istraživače, o čemu govori i zainteresovanost mladih naučnika iz zemlјe i inostranstva, ali i sama interdiciplinarnost i interkulturalnost, koje se svakako mogu posmatrati kao klјučne reči ove konferencije. Sa nestrplјenjem iščekujući zbornik koji će proizaći nakon recenzija eminentnih stručnjaka, radujemo se i organizaciji drugog po redu interdiciplinarnog studentskog skupa, koji će imati naziv Percepcija drugog kao drugačijeg (planiranog za jun 2016. godine), a u fokusu će imati interdisciplinarna istraživanja pojma margina, kroz raznovrsne teorijske postulate (lingvistika, nauka o književnosti, metodika nastave stranog jezika, metodika jezika kao nematernjeg, filozofija, umetnost, sociologija itd.). Iz perspektive mladih naučnih poslenika, verujemo da će naredna konferencija svakako biti pozdravlјena od strane dobrog dela naučne javnosti koji se bavi interdiscipinarnim istraživanjima na ovu temu, a našim kolegama filolozima toplo je preporučujemo, jer su sva interdisciplinarna istraživanja poput analize diskursa, stilistike, translatologije, metodike nastave stranog i nematernjeg jezika i sl. više nego dobrodošla.

Dodaj komentar (0)

Kultura u ogledalu jezika i književnosti

Piše: Tijana Parezanović (Fakultet za strane jezike, Alfa univerzitet)

 

Na Fakultetu za strane jezike u Beogradu je po treći put održana godišnja međunarodna naučna konferencija iz oblasti filologije. Nakon prvog skupa posvećenog proučavanju odnosa između jezika, književnosti i mitologije, i drugog, fokusiranog na povezanost savremenih filoloških istraživanja sa religijom, treća konferencija, održana 24. i 25. maja 2014, nosila je naziv Kultura u ogledalu jezika i književnosti.
Organizacija konferencije poverena je i ove godine nastavnicima i saradnicima Fakulteta za strane jezike i Alfa univerziteta, a Naučni odbor, sačinjen od brojnih univerzitetskih profesora i naučnika iz zemlje i inostranstva, odabrao je 49 radova koji su bili predstavljeni na konferenciji. Široko tematsko polje obuhvaćeno konferencijom omogućilo je učešće velikog broja kako iskusnih, tako i mladih naučnika. Kroz svoja izlaganja, oni su predstavili rezultate istraživanja uticaja različitih kulturnih fenomena na jezik i književnost, teorije kulture i načina na koji one oblikuju društveni život, kao i života kulturnih zajednica, reflektovanog u umetničkim formama. Kao i prethodne dve godine, i ovaj put je u radu konferencije učestvovao veliki broj kolega iz inostranstva: Alžira, Sjedinjenih Američkih Država, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, Mađarske, Francuske, Gruzije, Indije i Švedske, kao i iz nekoliko univerzitetskih centara Srbije.
Pored 49 izlaganja, raspoređenih u tri paralelne sekcije, na konferenciji su predstavljena i tri plenarna predavanja, koja su održale dr Ksenija Končarević (Pravoslavni bogoslovski fakultet u Beogradu), Sibelan Forrester PhD (Swarthmore College u Pensilvaniji) i dr Kornelija Ičin (Filološki fakultet u Beogradu).
Dr Ksenija Končarević govorila je na temu Jezik o religioznosti: metodološke sheme istraživanja i kroz niz zanimljivih primera analizirala asocijativna polja leksema iz semantičkog polja „religija i Crkva“. Na osnovu leksema odabranih iz asocijativnih rečnika ruskog i srpskog jezika, i njihovog poređenja, došlo se do novih i relevantnih kulturoloških i socioloških podataka, vezanih najpre za način na koji se religioznost percipira, doživljava i praktikuje u savremenom ruskom i srpskom društvu. Daljom analizom korpusa frazeoloških rečnika i zbirki poslovica, došlo se i do dijahronijskih podataka o tome koji aspekti religioznosti su ostali sačuvani i aktivni u svesti govornika dvaju jezika, a koji su se vremenom izgubili. Predavanje je, u širem smislu, pokazalo aktuelnost i značaj lingvističkih istraživanja za proučavanje moderne kulture, možda ponajviše kulture svakodnevnog života.
U predavanju naslovljenom Prevod i uloga 'drugog' sveta u anglofonom književnom polisistemu Sibelan Forrester je analizirala produkciju književnog prevoda u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovim je pokrenula pitanje koje je u današnjem svetu od izuzetnog značaja: na koji se način kulture manjih zemalja (u predavanju posebno zemalja Istočne Evrope) predstavljaju kroz književnost u globalnom carstvu engleskog jezika? Dok je veoma lako primetiti, i bez statističke analize, da je produkcija književnih prevoda sa engleskog na druge jezike izuzetno velika, ne može se reći da je situacija ista i u drugom smeru; broj književnih prevoda sa 'manjih' jezika na engleski je izuzetno mali, a uvođenje kultura 'drugog' sveta u anglofoni polisistem i svetsku književnost zasniva se mahom na takozvane pisce 'sa crticom', autore hibridnog identiteta.
Predavanje dr Kornelije Ičin pod naslovom Pobuna protiv razuma: zaum Kručoniha i suprematizam Maljeviča prikazalo je filozofsko i umetničko traganje slikara i pesnika – traganje koje prevazilazi okvire ranih dvadesetih godina dvadesetog veka, u koje je smešteno, i postavlja pitanja mogućnosti, potrebe i načina reprezentacije u umetnosti. Polazeći od futurističkih okvira, u traganju za intuitivnim, nadsvesnim i vanrazumskim, sa ciljem otkrivanja suštine bića i nebića, dvojica umetnika razmišljaju o, po rečima profesorke Ičin, „stvaralaštvu izvan granica vremena i prostora“, čime se daje izraz ne samo umetničkoj i filozofskoj, već i društvenoj i kulturološkoj potrebi, u svakom razdoblju manje ili više aktuelnoj, da se granice ispitaju, kritički sagledaju i prekorače, ne bi li se na taj način osvajala nova prostranstva reči, slike, misli i imaginacije i ne bi li se, u krajnjem, došlo do konačnog ukidanja svih granica.
Plenarna predavanja su ujedno pružila i smernice za dalja razmatranja u okviru paralelnih sekcija, tematski uopšteno određenih kao „Književnost i kultura“ ili „Jezik i kultura“ – uopšteno, jer se u više slučajeva pokazalo da se književni tekst ne može analizirati bez osvrta na lingvističke elemente, a da lingvistički problemi neretko dobijaju najbolji izraz upravo u književnom delu. Tako je određeni broj radova izloženih u okviru sekcije „Jezik i kultura“ bio fokusiran upravo na prevođenje – prevođenje teksta kao jedan vid prevođenja kultura, u kojem lingvističke (frazeološke, semantičke, terminološke i druge) jedinice predstavljaju, u poznatoj tradiciji Sapir-Vorfove hipoteze, eksponente dubljih slojeva kulture, a samim tim služe i kao sredstvo za upoznavanje i razumevanje kultura. Posebno zanimljivo u ovom kontekstu bilo je izlaganje o nama prostorno i kulturološki udaljenom narodu Nasi iz Kine, čija se kultura i filozofija života analizirala kroz leksikografsku prizmu Nasi-srpskog rečnika iz 2005. godine. U širem smislu, koncept prevođenja može se odnositi i na različite adaptacije umetničkih dela i transformacije koje ona doživljavaju u popularnoj kulturi. Istraživanja ove oblasti poslednjih godina postaju sve značajnija i intenzivnija, a na konferenciji Kultura u ogledalu jezika i književnosti predstavljena su i dva rada koja doprinose kritičkom pristupu popularnoj kulturi, kroz analize filmskih i operskih adaptacija Šekspirovih drama. Pored Šekspirovog stvaralaštva, koje se javlja kao stalno i nepresušno izvorište novih mogućih tumačenja i iščitavanja, zanimljivo je da je veliki deo radova bio posvećen starijoj književnosti: poeziji romantizma i simbolizma, viktorijanskoj književnosti i kulturi, Andrićevim pripovetkama, diskursu debate u srpskom romanu devetnaestog veka, tradiciji usmene književnosti kod severnoameričkih starosedelaca. S druge strane, veliki broj radova bavio se i aktuelnim književnim i kulturološkim temama. Na konferenciji je tako predstavljen i rad koji savremeni detektivski roman iščitava u ključu Prvog svetskog rata i ratne traume, motiva koji u godini obeležavanja početka Prvog svetskog rata postaju centralni problem različitih humanističkih istraživanja. Predstavljeni su, dalje, radovi koji analiziraju kulturu svakodnevice u savremenoj književnosti, ulogu angažovanog pesništva u savremenom društvu, sukobe različitih kultura u postkolonijalnom romanu, umetnička objašnjenja 'nesreće u kulturi' koja potiče od mita o Edipu, kao i samu mogućnost književnosti da upoznaje čitaoce sa različitim kulturama. Analize savremenih i aktuelnih pojava svakako nisu bile ograničene na radove koji se bave odnosom između kulture i književnosti. Mnoštvo radova izloženih u okviru sekcije „Jezik i kultura“ pruža uvid u pojave modernog društva iz lingvističke perspektive. Na konferenciju su tako predstavljeni radovi koji se bave audio-vizuelnim aspektima srpske, ruske i ukrajinske predizborne reklame, analizom diskursa potkulture fudbalskih navijača u Srbiji i Holandiji, diskursom uživalaca psihoaktivnih supstanci u francuskom i engleskom jeziku. Mnoga izlaganja su iznela nove zaključke u oblasti kognitivne lingvistike, pre svega kroz primere konceptualizacije pojma 'sudbina' u srpskom jeziku, metaforične upotrebe glagola oponašanja životinjskih zvukova i emocionalnog vokabulara u engleskom jeziku. Nemoguće bi, svakako, bilo pomenuti svako izlaganje i njegov značaj. Veliki broj radova naći će se u Zborniku, čije se objavljivanje očekuje do kraja godine i koji će detaljnije prikazati neka od izloženih istraživanja, a time možda i dati doprinos boljem razumevanju kulturoloških, lingvističkih i društvenih pojava savremenog sveta.
Prvog dana konferencije upriličena je i promocija šestog broja časopisa Reči, izdanja Fakulteta za strane jezike, o kojem su govorile dekanka Fakulteta, profesorka Dara Damljanović i članica Uređivačkog odbora, profesorka Maja Ćuk sa istog fakulteta. Budući da se vreme održavanja konferencije poklopilo sa vanrednom situacijom i poplavama koje su razorile veliki deo zemlje i regiona, organizatori su odlučili da u okviru skupa sprovedu i malu humanitarnu akciju Knjigom protiv bujice. Učesnici konferencije, studenti i osoblje Alfa univerziteta, ali i veliki broj građana koji su putem medija čuli za akciju, izdvojili su i doneli ukupno nekoliko stotina knjiga koje će u septembru biti poklonjene biblioteci u Obrenovcu.
Budući da se među mladim generacijama svih univerziteta – kako u Srbiji, tako i u inostranstvu – nalazi veliki broj perspektivnih budućih naučnika, organizatori konferencije nastoje da im obezbede prostor u kojem mogu izložiti svoja istraživanja, razmišljanja i ideje, a isto tako i diskutovati o različitim temama iz oblasti filologije. Produktivna i inspirativna diskusija je i ove, kao i prethodne dve godine, obeležila konferenciju na Fakultetu za strane jezike. Osim što pruža nove naučne vidike, donosi nove spoznaje i načine posmatranja različitih fenomena kulture, jezika i književnosti, ovakva diskusija otvara i put za dalju saradnju naučnicima iz zemlje i inostranstva, a isto tako i za stvaranje prijateljstava, što već postaje tradicija koja će se, nadamo se, nastaviti i narednih godina.

Dodaj komentar (0)