ћирилица

Već si bio/la na seminaru lingvistike ili letnjoj školi u inostranstvu? I drugi bi voleli da znaju kako si se proveo/la i šta si naučio/la!


 

EGG 2014

Piše: Jelena Kuzmanović (Katedra za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, Filološki fakultet u Beogradu)

 

EGG je letnja škola lingvistike čija su predavanja zasnovana na teorijama i istraživanjima iz oblasti generativne gramatike, jedne od trenutno dominantnih lingvističkih struja u svetu. Škola traje dve nedelje i skoro svake godine održava se u drugoj državi. Politika organizatora je da osim mesta svake godine menjaju i predavače. Ono do čega se uvek drži, s druge strane, jeste kvalitet:  organizatori svake godine za predavače dovode poznata imena iz oblasti lingvistike. Ovogodišnji profesori došli su sa svetski poznatih univerziteta kao što su: MIT (Masačusetski tehnološki univerzitet), Univerzitet u Mičigenu, Univerzitet u Torontu, Univerzitet u Lajdenu, Univerzitet u Lajpcigu, Univerzitet u Beču, Autonomni univerzitet Barselone i mnogih drugih. Škola je ove godine održana u gradu Debrecinu, u Mađarskoj, u periodu od 28. jula do 8. avgusta.
Predavanja su bila, kao i inače, podeljena na ona iz oblasti sintakse, fonologije i semantike, a organizovan je i kurs programiranja čiji je cilj bio obučavanje mladih lingvista da sami sprovode psiholingvističke eksperimente.
Politika škole je prilično liberalna: niko ne kontroliše koje časove pohađate, da li se odlučujete za druga predavanja umesto onih za koje ste se prijavili i tome slično. Jedini problem s kojim možete da se suočite je podudaranje predavanja budući da se ona održavaju u nekoliko paralelnih sekcija, zbog čega nećete biti u mogućnosti da pohađate sve kurseve koje biste želeli.
Moj izbor ove godine uglavnom se zasnivao na predavanjima iz fonologije. Uvodni kurs iz ove oblasti pod nazivom Uvod u fonologiju zasnovanu na ograničenjima (engl. Introduction to constraint-based phonology)  držao je profesor Andris Kuci. Cilj predavanja bio je upoznavanje studenata sa osnovnim principima teorija koje se temelje na ograničenjima, odnosno zabranama  (engl. constraints) i koje predstavljaju izvesnu protivtežu teorijama koje je u prvim decenijama svoga rada postavio Noam Čomski (tj. teorijama koje su zasnovane na principu pravila). U fokusu predavanja bila je istaknuta teorija optimalnosti (engl. Optimality theory), a pred kraj kursa predavač je predstavio i osnovne postulate teorije harmonije u gramatici (engl. Harmonic grammar). Isti predavač održao je i kurs pod nazivom Gramatički i negramatički činioci u fonološkoj varijaciji (engl. Grammatical and non-grammatical factors in phonological variation) na kome je slušaoce upoznao sa dva u nauci suprotna stava o varijacijama u jeziku.  Drugi deo kursa bavio se statističkim modelima usvajanja jezika. Iako je nemoguće predstaviti sva zanimljiva predavanja i njihove sadržaje, spomenula bih još i predavanje Varijacija u prozodijskim sistemima - sinhronijski i dijahronijski aspekti (engl.  Variation in prosodic systems: synchronic and diachronic aspects), čija su tema bili tonski jezici i razvoj njihovih tonova kroz vreme. Jedan od jezika čijem je tonskom sistemu posvećena posebna pažnja bio je i srpskohrvatski.
Što se strukture predavanja tiče, od klasičnih predavanja na koje smo navikli na našim fakultetima razlikuju se po tome što je neizostavan, gotovo obavezan deo časa – diskusija. Slušaoci često postavljaju pitanja, iznose sopstvene ideje, traže od predavača da pojasne ono što je možda ostalo nerazjašnjeno, skreću pažnju na neka nova pitanja, a predavači vrlo rado na sva ta pitanja odgovaraju i sami podstiču polaznike da budu što aktivniji. Podaci koji se iznose prate aktuelna  istraživanja te se neretko citiraju radovi istraživača objavljeni poslednjih godina, što pokazuje koliko škola prati savremenu nauku.
Ono što je svakako skrenulo moju pažnju je i način na koji je bio osmišljen jedan od kurseva, Uvod u sintaksu (engl. Introduction to syntax). Na uvodnim časovima je dosta pažnje posvećeno opštoj slici: cilju i funkciji lingvistike, funkcionisanju ljudskog mozga i mestu sintakse u svemu tome, osnovnim operacijama i terminima koji se koriste u generativnoj sintaksi. Nakon toga, polaznici su podeljeni u grupe i dobili su nekoliko zadataka koje je trebalo da reše. Za sve vreme izrade zadataka profesori su obilazili svaku od grupa, proveravali  valjanost zadataka, skretali studentima pažnju na greške i pomagali im da prevaziđu ono što ih „koči“.  Iako ovakav vid učenja podseća na prizore koje u našem obrazovanju zaboravimo još od osnovne škole (budući da se većina akademskih profesora vodi principom da studentima „iznese“ gradivo, a da ga oni sami kod kuće usvajaju), aktivno učenje u kome student radi na času, a nastavnik ga sve vreme usmerava i posvećuje mu pažnju doprinelo je izuzetnoj produktivnosti kao i zainteresovanosti polaznika, što je za posledicu imalo izvanredne rezultate.
Veliki utisak na mene je ostavio i odnos profesor-student, koji lišen mnogih barijera koje nalazimo u odnosu profesora i studenata koji su uobičajeni za naše fakultete. Osim u stručnosti i znanju, većih razlika između predavača i studenata na EGG-u gotovo i da nema. Profesori se sa studentima druže u slobodno vreme, idu na ručkove, žurke, ćaskaju sa njima  i sve  vreme ih ohrabruju na postavljanje pitanja: bilo u vezi sa temama iz oblasti lingvistike, bilo o daljem toku studija, različitim univerzitetima i njihovim ponudama, bilo o nečemu trećem. Kako je i sam istakao, jedan od profesora smatra da se mnogo nauči upravo u tim neformalnim situacijama – za vreme druženja: „Neko će vas  upoznati sa nečim što niste znali, neko spomenuti termin koji vam nije poznat, neko treći dati neku novu ideju i tome slično“.
Iako su predavanja počinjala ujutru i trajala do predveče, organizatori  su se, kao i uvek, trudili da polaznici ne samo mnogo nauče već i da se odlično provode. Tako su iz večeri u veče organizovani najrazličitiji događaji, žurke, turniri, sportske igre itd. Verovatno najzanimljivije tematsko veče  bilo je veče pravljenja koktela sa kreativnim lingvističkim nazivima. Nakon predstavljanja koktela i degustacije istih usledilo je glasanje posle čega su proglašeni pobednici u kategorijama “koktel sa najboljim nazivom”, “koktel sa najboljim ukusom” i  “najjači koktel”. Za vikend su organizovani odlazak u akva park, obilazak grada, obilazak grada biciklom, društvena igra HintHunt game te polaznici nisu morali mnogo da brinu o tome kako da kvalitetno ispune slobodno vreme.
Ukoliko želite da mnogo naučite, da budete u toku sa savremenim lingvističkim teorijama i istraživanjima, da u isto vreme upoznate mnogo zanimljivih ljudi iz celog sveta i sa njima kvalitetno provodite vreme nemojte oklevati da se prijavite za letnju školu EGG koja zaista nudi mnogo  i opravdava očekivanja.

Dodaj komentar (0)

XIX. Greifswalder Ukrainicum Internationale Sommerakademie

Piše: MA Dragana Vasilijević (doktorand Filološkog fakulteta u Beogradu)

 

Više od pedesetoro mladih istraživača-ukrajinista iz Nemačke, Ukrajine, Poljske, Italije, Austrije, Kanade, Indije, Danske, Rusije i Srbije okupilo se u periodu od 11. do 23. avgusta u malenom istočnonemačkom gradu Grajfsvaldu radi učešća u devetnaestoj po redu međunarodnoj letnjoj akademiji ukrajinskog jezika, kulture i nauke Greifswalder Ukrainicum  u organizaciji Univerziteta u Grajfsvaldu i Naučnog kolegijuma Alfred Krup (Alfried Krupp Wissenschaftskolleg).
Budući da je grajfsvaldski Ukrajinikum, uz Letnju školu ukrajinistike na Harvardu, najznačajniji letnji seminar posvećen ukrajinističkim studijama, proces prijavljivanja je trajao nekoliko meseci. Početkom godine su organizatori objavili tematski fokus i okvirni plan rada letnje škole, a Fondacija Alfred Krup je, kao i obično, ponudila određeni broj stipendija za nemačke i strane učesnike. Pošto je broj stipendija ograničen, a interesovanje za Ukrajinu ove godine veće nego inače, radi ostvarivanja stipendije, koja podrazumeva pokrivanje troškova puta, smeštaja i nastave, bilo je potrebno proći strogu selekciju kandidata, koja se vršila na osnovu biografije, dosadašnjeg uspeha u toku studija i motivacionog eseja. Prijavljeni učesnici, koji nisu nagrađeni stipendijom, mogli su da se prijave za letnju školu o sopstvenom trošku.
Kao i prethodnih godina, Ukrajinikum je koncipiran kao višejezična, interdisciplinarna letnja škola, pa su učesnicima bili ponuđeni sledeći sadržaji:
1) Intenzivni kursevi ukrajinskog jezika, koji su podrazumevali tročasovnu grupnu nastavu za tri nivoa znanja jezika (početni, srednji i konverzacijski). Za nastavu jezika su bili zaduženi izvorni govornici i dugogodišnji predavači ukrajinskog jezika kao stranog: dr Svitlana Adamenko sa Univerziteta u Getingenu, mr Vira Makovska sa Univerziteta u Grajfsvaldu i dr Oksana Turkevič sa LNU „Ivan Franko“;
2) Kurs dr Mihaila Minakova Politička transformacija postsovjetske Ukrajine i okolnih zemalja na engleskom jeziku, čiji je osnovni cilj bio da predstavi transformacije ukrajinskog društva tokom poslednje dve decenije iz interdisciplinarne perspektive;
3) Izborni kursevi književnosti na ukrajinskom i nemačkom jeziku. Dr Rišard Kupidura sa Univerziteta u Poznanju je organizovao kurs posvećen komparativnoj analizi stvaralašta Mihajla Kocjubinskog i Volodimira Viničenka. Kurs na nemačkom jeziku MA Markusa Hofmana sa Univerziteta u Grajfsvaldu bio je motivisan dvestogodišnjicom rođenja najznačajnijeg ukrajinskog pesnika Tarasa Ševčenka i bavio se analizom uticaja Ševčenkovog stvaralaštva na ukrajinsku književnost u celini.
Predavači su se trudili da nastava bude interaktivna, ne u vidu klasičnih predavanja, već kroz diskusiju i zajedničku analizu materijala koje su unapred bili poslati za čitanje i pripremu.
Pored standardnih kurseva, u večernjim terminima su organizovana otvorena predavanja i radionice, koje su ove godine u velikoj meri bile koncentrisane na aktuelna politička dešavanja i perspektive rešavanja krize (Volfram Rebok, Oleksandra Bajnart, Katerija Jakovlenko, Diana Kli, Anja Lange, Katerina Miščenko) ili na predstavljanje  rezultata aktuelnih ukrajinističkih istraživanja. Svoj pogled na ukrajinistiku i pregled potencijalnih pravaca istraživanja predstavio je istoričar dr Andrij Portnov, posle koga je usledilo predavanje dr Tatjane Hofman posvećeno fenomenu Cultural Cringe u tekstovima savremenih ukrajinskih pisaca: Jurija Andruhoviča, Mikole Rjabčuka i Sergija Žadana, zatim predavanja dr Kristofa Vicenrata posvećeno ukrajinskom društvu u periodu 1475-1709.
Jedan od ciljeva letnje škole bio je i stvaranje međunarodne mreže kontakata mladih istraživača koji se bave proučavanjem Ukrajine iz perspektive različitih disciplina. Zbog toga je ove godine po prvi put organizovano Open space veče, u okviru koga su zainteresovani učesnici mogli da predstave projekte na kojima rade ili podele zaključke novijih istraživanja, dobiju povratnu informaciju od kolega, naučnika i profesora.
Učešće na grajfsvaldskom Ukrajinikumu mi je bilo zanimljivo ne samo zbog mogućnosti da pohađam predavanja i radionice, koji se ukrajinskim temama bave iz nešto drugačije perspektive, nego što je to bilo slučaj u toku studija, već i zbog mogućnosti da upoznam brojne masterante i doktorande iz različitih zemalja zainteresovane za ukrajinističke studije. Bilo mi je, takođe, veoma korisno da posmatram način predavanja iskusnijih koleginica na kursu ukrajinskog jezika i razmenjujem metode i ideje sa kolegama doktorandima, koji su takođe angažovani u izvođenju nastave ukrajinskog jezika na svojim univerzitetima.
Razmena ideja, informacija o konferencijama, seminarima i kursevima dostupnim u drugim zemljama, ali i samo druženje sa mladim, perspektivnim ljudima koji dele moja interesovanja su za mene bila jedno veoma prijatno i inspirativno iskustvo. Organizatori su se pobrinuli da nam ponude i neformalne sadržaje poput ekskurzija, svečanog prijema, oproštajne žurke, ali i da nas informišu o mogućnostima daljeg usavršavanja i učešća na projektima na univerzitetima i institutima u Nemačkoj, što mi je bilo izuzetno zanimljivo i korisno, budući da planiram da posle doktorskih studija svoj život i rad nastavim na nemačkom govornom području.
Do tada sa nestrpljenjem iščekujem sledeći, jubilarni dvadeseti Ukrajinikum, kao i dogovorene susrete i saradnju sa kolegama koje sam upoznala ove godine!

Dodaj komentar (0)

Generativna gramatika u Vroclavu

Piše: Aniko Kovač (Odsek za anglistiku Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu)

 

Letnja škola EGG (Eastern Generative Grammar) bavi se generativnom gramatikom (sintaksom, semantikom i fonologijom). Održava se svake godine krajem jula i početkom avgusta. Lokacija škole se menja, a neke od prethodnih lokacija uključuju Češke Budjejovice, Brno i Olomouc (Češka), Konstantu i Kluž (Rumunija), Poznan i Lublin (Poljska) i Debrecen (Mađarska). Ove godine EGG je bio održan u Vroclavu, u Poljskoj.
Proces prijave počinje u maju kada je potrebno ispuniti formular koji se nalazi na njihovoj veb stranici. Prilikom prijave osim osnovnih podataka potrebno je naznačiti nivo znanja i ukratko opisati oblast interesovanja, razlog prijavljivanja i šta očekujete od škole. U sledećih mesec dana organizatori šalju obaveštenja o tome ko je primljen i ko je dobio stipendiju, a zatim kreće krug potvrđivanja prisustva koji se sastoji od slanja mejla organizatorima. Nakon toga je potrebno isplanirati put, rezervisati i kupiti karte, pronaći društvo za put (informacije o ostalim polaznicima su dostupne na sajtu, pa je organizacija zajedničkog puta utoliko lakša).
Tokom škole, dnevno postoji četiri do pet termina predavanja, a paralelno se održava nekoliko kurseva, uglavnom iz različitih oblasti. Ukoliko vas zanima jedna oblast, najverovatnije stižete na sva predavanja koja su vam od interesa, međutim, ako vas interesuje više oblasti, moguće je da ćete morati da se opredelite za jednu od ponuđenih opcija u datom terminu. Postoje dva tipa kurseva: uvodni, namenjeni onima kojima je oblast generativne gramatike nepoznata, i istraživački, namenjeni onima koji već imaju neku osnovu iz oblasti generativne gramatike i bave se uglavnom uže stručnim temama. Tako se ove godine od uvodnih predavanja mogao slušati Uvod u sintaksu, Uvod u sintaksičku lokalnost, Uvod u semantiku i pragmatiku, Uvod u teoriju optimalnosti i Uvod u fonologiju upravljanja. U okviru istraživačkih kurseva polaznici su imali mogućnost da diskutuju o temama iz oblasti nanosintakse, paralelno na nivou sintakse i semantike rade na fenomenima anafore, logofore i indeksikalnosti, bave se temama iz fazne teorije, kao i da slušaju predavanje o metodama u eksperimentalnoj fonologiji.
Škola je besplatna, plaćaju se samo troškovi smeštaja, a postoji i mogućnost stipendiranja i refundiranja putnih troškova. Predavači su ili već poznata imena sa svetskih univerziteta ili mladi istraživači na čelu savremenih istraživanja. Ono što je interesantno u vezi sa školom je to što se njena organizacija zasniva na dobroj volji kako organizatora, tako i profesora koji dolaze da predaju. Upravo zbog toga su svi profesori veoma pristupačni polaznicima škole i uvek je sa njima moguće prodiskutovati o nekoj od aktuelnih tema, nekim detaljima predavanja, nečemu na čemu trenutno radite ili o bilo čemu drugome što vam padne na pamet.
Ono što je još bitno napomenuti jeste da se osim zvaničnog dela predavanja organizuju i razne zajedničke aktivnosti od grupnih diskusija do druženja, izlazaka, izleta, obilazaka i slično. Profil ljudi koji pohađaju školu veoma je raznolik: mlađi i stariji, studenati osnovnih studija i doktoranti, pa čak i zaposleni u struci, vredni i malo manje vredni, povučeni i društveni... Upravo ovo bogatsvo različitih karaktera, interesovanja, mišljenja, shvatanja i svega drugog čini da se svako oseti dobrodošlim i pronađe ljude sličnih ili baš različitih interesovanja, informiše se o tome šta drugi rade, o mogućnostima koje postoje, pa čak nije ni retko da nakon škole dođe do zajedničke saradnje ili novih, trajnih prijateljstava.

Dodaj komentar (0)

Istraživačka stanica Petnica

Piše: Jelena Kuzmanović (Katedra za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

 

Istraživačka stanica Petnica (ISP) je samostalna, nezavisna organizacija koja se bavi razvojem naučne kulture, pismenosti, obrazovanja i koja, pre svega, kod mladih podstiče želju da se bave naučnim radom, da istražuju, razvijaju kritičko mišljenje, postavljaju pitanja i traže odgovore na njih. Petnica svake godine organizuje veliki broj programa i seminara iz različitih oblasti i najveći deo programa je posvećen srednjoškolcima. Iako se usled neinformisanosti često sreće mišljenje da se naučno-istraživačka stanica bavi samo prirodnim naukama, Petnica ima programe i za društvene nauke: arheologiju, antropologiju, istoriju, psihologiju i lingvistiku.
Kada prođete proceduru prijavljivanja i iščekivanja i kada vam pozivno pismo napokon stigne, sledi prvi u godišnjem krugu seminara – zimski seminar. Na zimskom seminaru polaznici se upoznaju sa materijom, slušaju predavanja koja drže i univerzitetski profesori, kako sa srpskih tako i sa svetskih univerziteta. Kada sam ja pohađala svoj prvi zimski seminar lingvistike, sva predavanja bila su u vezi sa ovom oblasti, međutim, nedavno su programi izmenjeni te se danas lingvistička predavanja slušaju u okviru programa koji se naziva „Um, jezik, kultura“. Nakon ovog programa, polaznici imaju bolji uvid u oblasti i mogu da se usmere na onu kojom žele da se bave. Osim predavanja polaznici najčešće dobiju i svoj prvi zadatak koji podrazumeva pisanje kratkog rada o pojmu koji su izvukli. Tada nauče kako se pretražuju resursi, koristi izuzetno bogata petnička biblioteka i prvi put sreću sa zahtevima koji podrazumeva pisanje rada (citiranje, navođenje referenci itd.). Polaznici mogu dobiti i zadatak da napišu seminarski rad za sledeći seminar.
Sledeći seminar, prolećni seminar, metodološkog je karaktera i traje kraće od zimskog seminara. Na ovom seminaru polaznici se upoznaju sa metodologijom pisanja naučno-istraživačkog rada: predočavaju im se problemi koji često prate istraživanje, uče na koji način se skuplja građa i polako, uz pomoć asistenata i rukovodioca programa, treba da osmisle svoj prvi projekat.
U periodu između prolećnog i letnjeg seminara, one koji su ostali dovoljno zainteresovani, očekuje skupljanje materijala za projekat koji će sprovesti tokom letnjeg seminara. Skupljanje građe često iziskuje više vremena, odlazak na teren, snimanje ispitanika, beleženje i transkribovanje govora, ili s druge strane, skupljanje časopisa knjiga i dokumenata ukoliko se radi o analizi teksta.
Letnji seminar je najduži seminar i obično traje oko dve nedelje. Polaznici i dalje slušaju predavanja, ali veći deo vremena namenjen je samostalnom radu odnosno pisanju projekta. Pisanje projekta podrazumeva čitanje literature, analiziranje, upoređivanje dobijenih podataka sa prethodnim istraživanjima, konsultovanje sa mentorom i naravno, uočavanje i tumačenje rezultata.
Ono što je bitno ubaciti u ove redove je sva zabava, druženje i aktivnosti koje se dešavaju na seminarima. Petnica nema za cilj učenike koji sede, odslušaju predavanja i odu kući jer to dobijaju u većini svojih škola. Predavanja koja se u njoj odvijaju su uvek interaktivna, sa polaznicima koji postavljaju pitanja i predavačima koji ih na to podstiču i rado na sva pitanja daju odgovore. Osim predavanja, organizuju se razne aktivnosti: izleti, igranje badmintona, odlazak u Petničku pećinu, jezero ili na bazen za vreme letnjeg seminara, a u kasnim satima uvek se organizuju i društvene igre poput igre asocijacija i drugih. Dinamici boravka u Petnici doprinose i interdisciplinarna predavanja: kao polaznik sam imala priliku da slušam mnoga predavanja sa seminara psihologije.
Radovi se dorađuju i završavaju na jesenjem seminaru nakon čega se najbolji predstvljaju na petničkoj konferenciji koja se organizuje svake godine u decembru. Godinu dana od konferencije, uz još poneka sređivanja, radovi se štampaju u Zborniku radova polaznika Istraživačke stanice Petnica.
Osim programa za srednjoškolce, postoji i program za đake osnovnih škola, takozvana Letnja naučna škola, kao i Petnica International, program za strane studente.

Dodaj komentar (0)