ћирилица

Alex u zemlji čuda

Piše: Aleksandra Tomić (Katedra za anglistiku, Filološki fakultet u Beogradu)


Kad bi me ugledali po povratku sa jednogodišnje razmene u Americi, poznanici bi uvek prokomentarisali: "Pa, ništa se nisi promenila!", a odmah zatim usledilo bi pitanje: "Kako je bilo?". Promenu koja se desila u meni je retko ko primetio, a što se tiče pitanja koje me je proganjalo narednih nekoliko nedelja, kako je iko mogao da očekuje da devet meseci nabijenih novim iskustvima stane u par rečenica?
Prvo čega se sećam po sletanju je prvi udisaj teškog, vlažnog vazduha Severne Karoline koji će me pratiti narednih meseci, jurenja po aerodromu sa svojim kolegom sa stipendije iz Moldavije, i engleskog jezika svuda oko mene. Prva pomisao kada sam stigla na kampus Djuk univerziteta bio je: "Da li sam ja u nekom američkom filmu?" Neogotski stil građevina, ogromna katedrala od cigle u centru kampusa, mladi ljudi u majicama sa natpisom DUKE na travi. Vremenom sam shvatila da moj američki film nije savršen, ali osećaj da sve to nije stvarno me nije napuštao. Nakon toga usledila je lavina iskustava, čiji značaj i uticaj na moju ličnost još uvek pokušavam da utvrdim.
Formalno obrazovanje koje sam dobila na Djuku možda je i najmanje doprinelo saznanjima o kulturi i "životnom" obrazovanju koje sam crpla iz barova, utakmica bejzbola, koncerata južnjačkih kantri bendova, studentskog života i druženja van kampusa. Ipak, vredno je pomena. Trudila sam se da izaberem nešto što me zaista interesuje iz neverovatno bogate ponude predmeta. Lako sam mogla da pohađam Mikrobiologiju uz Kompozitore dvadesetog veka. Međutim, nisam otišla daleko od svojih istinskih interesovanja – lingvistike i psihologije. Kurs sociolingvistike koji sam pohađala je usmerio moje interesovanje i uticao na temu istraživanja koje sam sprovela i izlagala na English Language and Literature Studies: Embracing Edges, međunarodnoj konferenciji na Filološkom fakultetu, dok mi je kurs kognitivne i društvene psihologije pomogao da bolje razumem svoje i postupke drugih ljudi. Ono što me je oduševilo bila je predusretljivost profesora, bibliotekara, psihologa na kampusu. Takođe, nikad do tada se nisam susrela sa takvim poverenjem sa kojim se studentima ostavljaju na upotrebu resursi – počev od kompjutera do laboratorija koje su studentima na raspolaganju 24 sata. Naišla sam i na mnoštvo prilika za vannastavne aktivnosti, kao i volontiranje. Provela sam kako stresne tako i divne trenutke predajući engleski jezik Latino imigrantima, šetajući napuštene pse iz obližnjeg azila, gradeći kuće za najugroženije slojeve populacije zajedno sa ostalim volonterima.
S početkom zimskog raspusta, zahvaljujući više nego dovoljnom džeparcu koji nam je stipendija omogućila, otputovala sam na veliki "Road Trip" po zapadnoj obali SAD-a sa prijateljima iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Nikada neću zaboraviti koliko je nezamislivo ogroman Veliki kanjon reke Kolorado. Nikada neću zaboraviti trenutak kad sam okvasila stopala u ledenom Tihom okeanu u Los Anđelesu, prvi put kročila na samotno ostrvo Alkatraz, prostranstvo i mir pustinje Nevade na putu u Las Vegas, vožnju ispod crvenih stubova Golden Gejt mosta u San Francisku, miris marihuane na ulicama i kafić sa stendap komičarima na koji smo slučajno nabasali.
Iskustvo i promena koju pruža život u stranoj zemlji je jedinstvena. Ništa drugo mi nije omogućilo da tako jasno sagledam svoju i stranu kulturu, i sebe kao pojedinca. Studentska razmena za mene predstavlja životnu prekretnicu i tu njenu moć je većina zapadnjačkih zemalja već prepoznala. Nadam se da će se i u našoj zemlji značaj ovakvog iskustva prepoznati i da će razmene postati uobičajen slučaj, a ne izuzetak. Do tada, preporučujem svima vama da dobro istražite i iskoristite sve prilike koje vam se pružaju, jer ovakva avantura će vam promeniti život.

Поздрав са Великог кањона!

Pozdrav sa Velikog kanjona!

Powered by Bullraider.com