ћирилица

Moja Granada

Piše: Sofija Petrović (Katedra za hispanistiku, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

 

Oduvek sam maštala da makar jednu godinu studija provedem na stranom univerzitetu, raspitivala se i čitala o tome. Na prvi pogled delovalo je neverovatno, teško ostvarivo i kao nešto što se samo drugima dešava. Otud moja zbunjenost i neverica od kada su me iz JoinEuSee programa obavestili da sam dobila stipendiju za dva semestra, pa sve dok mi jednog trenutka (nakon otprilike mesec dana provedenih u Granadi) nije sinulo: Hej, ti sada živiš u Španiji! A to je za studenta hispanistike zaista san.
Sistem rada na fakultetu se minimalno razlikuje od našeg i veoma brzo smo se uklopili, bez nekih većih problema. Moram da priznam da smo se mi iz Srbije na ispitima pokazali kao jedni od najuspešnijih, što je svakako bilo laskavo i ohrabrujuće. Ispostavilo se kao dobro da zahtevi profesora nisu previsoki jer nam je tako ostajalo vremena da proživimo našu špansku avanturu izvan predavanja. I zaista, to je bilo ono najdragocenije.
Granada je savršen grad, prepun studenata iz svih delova sveta (prva je Erasmus destinacija u Evropi), odgovarajuće velik, dostupan, živ i šaren, bogat kulturnim nasleđem, gotovo jednako udaljen od Sredozemne obale i Sjera Nevade, najjužnijeg ski-centra u Evropi. Tamo se zaista osećate kao da je sve podređeno studentima, i to posebno onim na razmeni. Nailazite svuda na ljubaznost, otvorenost, želju drugih da vas upoznaju sa gradom, ali i da pritom upoznaju vas i čuju o vašoj kulturi. Zaista su nam temperamenti negde bliski, pa se lako identifikujemo i istolerišemo njihovu malu neorganizovanost i sklonost da  subjektivnije gledaju na sat.
Stipendija je bila i više nego dovoljna da pokrije sve troškove, tako da nam je ostajalo novca da proputujemo i upoznamo i druge krajeve Španije. Osim većeg dela Andaluzije, obišla sam i sever zemlje, potpuno drugačiji od doživljenog juga, i neizostavnu Ibicu.
Meni je ovo iskustvo bilo posebno na više različitih nivoa. Upoznala sam mnogo mladih ljudi, sličnih interesovanja i pogleda na svet i trudila se da doprinesem toj opštoj razmeni mišljenja, iskustava i ideja. Na profesionalnom planu sam veoma napredovala, budući da sam godinu dana živela u sredini gde se govori jezik koji studiram. To značajno proširuje polja u kojima taj jezik koristite i stvara situacije koje je gotovo nemoguće simulirati u učionici. Jednako je značajno to što sam mogla da proživim kulturu koju proučavam i volim. Uživala sam u svakoj šetnji uskim, živopisnim ulicama stare jevrejske četvrti ili pogledu na impresivnu i tajanstvenu Alambru sa Albajsina, brda koje su nekad nastanjivali Mavari. Susret te tri kulture koje su činile stvarnost srednjevekovne Granade i njihovo sigurno preplitanje do naših dana na poseban način boji granadski vazduh, već oplemenjen suncem i zvucima flamenka. 
Promene koje donese studentska razmena teško je odjednom sagledati. Otkrije vam neke delove vas samih za koje niste ni znali ili ste ih samo naslućivali, proširi poimanje svega i nametne stav da sve možete, samo je potrebno da želite i nađete pravi način. Takođe, shvatite da je svet mali, ali i nesaglediv u svojim raznolikostima i da želite odmah da počnete da otkrivate one nove i neslućene.

 

 

 

Powered by Bullraider.com