ћирилица

Društvo mladih lingvista organizuje lingvistička predavanja za zainteresovane za jezik i lingvistiku. Predavanja se održavaju ponedeljkom od 18 časova u Naučnom klubu Centra za promociju nauke (Kralja Petra 46). Cilj ovih okupljanja je da se studenti informišu o aktuelnim lingvističkim istraživanjima i da se pokrene konstruktivan dijalog među mladim lingvistima.  


 

Dr Jasna Vlajić-Popović: Zašto je novac nov - primer preciziranja jedne naizgled jasne etimologije

Predavanje ima za cilј da ponudi mali prikaz metodologije etimoloških istraživanja. Za primer je uzet slučaj kada jedna reč, naizgled jasnog porekla, zapravo nema pouzdane etimologije jer nije precizno utvrđeno – niti čvrstim argumentima pretpostavlјeno – ne samo kada i gde, već ni kako je (niti zašto, pod kojim okolnostima), ona nastala. Ovde se razmatra reč novac.
Termin novac je imenica nedvosmisleno izvedena od prideva nov, ali to nije dovolјno reći o njegovom poreklu da bi on bio zaista etimologisan.
Preispitivanje počinje tako što se prvo izlažu postojeća tumačenja, i za svako od njih obrazlaže zašto ne stoji.
Zatim se evidentiraju raspoložive leksikografske potvrde i utvrđuje njihova hronologija i geografska distribucija. Utvrđuje se da je reč posvedočena samo još u slovenačkom i bugarskom jeziku, ali u ograničenoj upotrebi – čemu njihovi etimološki rečnici ne poklanjaju pažnju. To, kao i činjenica da ovakva tvorba termina nema onomasiološke paralele u drugim jezicima – ni slovenskim ni ostalim – ukazuje da za pomak u zaklјučivanju treba doći do novih činjenica.
U ugarskim sudskim spisima iz XV veka nađena je istorijska potvrda sintagme novorum denariorum (Gen. pl.: „novih dinara“), posvedočena uporedo sa osamostalјenim poimeničenim pridevom novos (Acc. pl.: „nove“). Stoga je opravdano zagovarati ideju da je upravo u okviru Ugarske države ta reč iz latinskog, kao službenog jezika, ušla u narodni govor slovenskog živlјa kao prevedenica novci (kasnije novac) – prvobitno ‘1/100 dukata’, zatim ‘kovanica male vrednosti’ i najzad, preko izraza nemati ni novca ‘novac (uopšte)’.

Dr Jasna Vlajić-Popović je naučni savetnik u Institutu za srpski jezik SANU (projekat: "Etimološka istraživanja srpskog jezika i izrada Etimološkog rečnika srpskog jezika").  

 

Dodaj komentar (0)

Dr Anamarija Soresku Marinković i dr Monika Hucanu: Rumunski varijeteti u jezičkom pejzažu Srbije

Gde god da se nalazimo danas, okruženi smo natpisima: imena ulica, prodavnica ili zgrada, natpisi na spomenicima, putokazi, bilbordi, grafiti, itd. Svi ovi vidlјivi natpisi izloženi na javnim mestima čine jezički pejzaž (JP) određene oblasti ili teritorije. JP predstavlјa scenu na kojoj se javni život društva odvija i, kao takav, igra klјučnu socio-simboličku ulogu. Istraživanje jezičkog pejzaža je relativno nova oblast koju čini nekoliko akademskih disciplina, kao što su primenjena lingvistika, sociolingvistika, antropologija, sociologija, psihologija i kulturna geografija.
Polazeći od teorije pluricentričnih jezika, fokusiraćemo se na prisustvo rumunskog jezika i njegovih nedominantnih varijeteta u jezičkom pejzažu Srbije. U Vojvodini, rumunski je jedan od šest zvaničnih jezika Autonomne pokrajine, predaje se u školama, koristi se u štampanim i elektronskim medijima, a natpisi na standardnom rumunskom, kao i na lokalnom varijetetu, česta su pojava: na državnim institucijama, na putokazima, na groblјima, itd. Druga oblast gde nailazimo na natpise na rumunskom i na lokalnom varijetetu je severoistočna Srbija. Ako iz lingvističke perspektive posmatramo isklјučivo strukturu jezika, govori Vlaha severoistočne Srbije su varijetet rumunskog jezika. Međutim, vlaški jezik je standardizovan 2015. godine, a danas se predaje u nekoliko osnovnih škola i postoje razne publikacije na vlaškom – jednom rečju, ovaj varijetet je znatno proširio svoje domene upotrebe. Natpisi ovog tipa su jako recentni u JP severoistočne Srbije, nezvanični su i karakteriše ih visok stepen varijabilnosti usled odsustva jezičke norme.
Na osnovu obimne vizuelne građe prikuplјene poslednjih nekoliko godina u toku naših terenskih istraživanja, diskutovaćemo o funkciji ovih znakova i natpisa: neki imaju veliku simboličku vrednost i koriste se kao markeri identiteta, drugi mogu biti povezani sa komodifikacijom jezika, dok treći imaju jasnu informativnu funkciju. Takođe, skrenućemo pažnju na to da se pojava vlaških i rumunskih natpisa u tradicionalno monolingvalnom pejzažu istočne Srbije mora posmatrati u kontekstu recentnih mera revitalizacije jezika, jer je dobro poznat uticaj vidlјivosti jezika na njegovu vitalnost, status i prestiž.

Dr Anamarija Soresku Marinković je viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, a dr Monika Hucanu je strani lektor na Katedri za rumunski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Dodaj komentar (0)

Dr Sanja Miketić Subotić: Stavovi prema jeziku i jezičke ideologije

Na ovo predavanje ću vi prestavim rezultate svog istraživanja.

Ovom rečenicom želela sam da skrenem pažnju na činjenicu da svi imamo određeni stav prema tome da nekim dijalekatskim i nestandardnim crtama nije mesto u zvaničnom i formalnom kontekstu. Pretpostavlјam da je prva rečenica kod čitalaca izazvala ne samo stav prema korišćenom varijetetu već i određeni stav prema meni kao govorniku tog varijeteta.
Stavovi prema jeziku i jezičke ideologije predstavlјaju široke sociolingvističke konstrukte i psihološke, socijalne i kognitivne strukture. Dok je stav individualna kategorija, jezičke ideologije postoje u svesti većeg broja govornika konkretnog jezika. Nјima se govornici vrlo često nesvesno vode i utkane su u ono što ti govornici smatraju zdravim razumom zahvalјujući obrazovno-vaspitnom procesu, medijima i (najčešće) nepisanim konvencijama, koje postoje u samom društvu i reprezentuju koherentan sistem predstava o jeziku i jezičkoj upotrebi.
Na ovom predavanju će najpre biti predstavlјena oba konstrukta kroz ranija teorijska i empirijska istraživanja, a zatim će biti predstavlјeni rezultati istraživanja stavova prema jeziku i jezičkih ideologija u Republici Srbiji. U pitanju je kvantitativno i kvalitativno istraživanje, vršeno na uzorku studentske zajednice anketnom i fokusgrupnom metodom, a dobijeni rezultati su posmatrani prema polu, univerzitetu i studijskoj grupi koju studenti pohađaju, njihovom prebivalištu i maternjem idiomu. 

Dr Sanja Miketić Subotić je docent na Katedri za srpski jezik i književnost na Filozofskogm fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. 

Dodaj komentar (0)

Dr Gordana Lalić-Krstin: Igranje jezikom - kako i zašto

Igra je univerzalna ljudska (i ne samo ljudska) karakteristika i kao takva predstavlja značajnu evolucijsku, biološku i fiziološku pojavu. Ona takođe ima važnu antropološku, sociološku i psihološku funkciju u ljudskom društvu i kao takva javlja se u različitim oblicima. Jedan od tih oblika svakako je jezik, koji ćemo ovde posmatrati kao sredstvo ludičke aktivnosti.
Tokom predavanja kratko ćemo se osvrnuti na mesto ludičke funkcije u jeziku u svetlu Jakobsonove tipologije jezičkih funkcija. Postavićemo neka od pitanja koja se nameću, kao npr. zašto se igre rečima uopšte javljaju i na kojim nivoima jezičke strukture, koje su neke od njihovih funkcija i oblika ispoljavanja, kakvi pragmatični efekti se njima žele postići, u kojim registrima se pojavljuju, itd, i, naravno, pokušati da damo odgovore na njih. Poseban akcenat biće stavljen na morfološki i leksički nivo jezičke strukture i mogućnostima igranja formom i značenjem u procesima tvorbe novih reči. Izlaganje će biti praćeno mnoštvom savremenih primera iz engleskog i srpskog jezika. Na kraju ćemo se dotaći i (ne)mogućnosti prevođenja igara rečima i osvrnuti se na neke od problema sa kojima se prevodioci suočavaju prilikom njihovog prevođenja. 

Dr Gordana Lalić-Krstin je viši nastavnik na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Dodaj komentar (0)

Dr Milica Vitaz: Uticaj ludičkih aktivnosti na učenje stranih jezika

Ludičke aktivnosti, tj. obrazovne ili didaktičke igre, bile su predmet rasprave još u vreme Platona. Mnogi filozofi, antropolozi i pedagozi bavili su se poreklom igre, njenim značajem i ulogom u obrazovanju. Kada je u pitanju nastava stranog jezika, ludičke aktivnosti primarno nalazimo u radu sa decom. Ipak, smatramo da ovakav vid nastave može biti veoma koristan i u radu sa odraslima.
Glavna tema ovog izlaganja jeste uticaj ludičkih aktivnosti na učenje stranih jezika i stavovi studenata o tim aktivnostima. Radi se o eksperimentu u kome su učestvovali studenti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su pohađali kurs engleskog jezika kao stranog. Ovim istraživanjem smo pokušali da utvrdimo da li studenti sa kojima se koriste ludičke aktivnosti u ponavljanju gradiva iz gramatike i vokabulara ostvaruju bolje rezultate na izlaznom testu od studenata koji isto to gradivo ponavljaju na tradicionalan način. Takođe smo želeli da ispitamo stavove studenata o korišćenju pomenutih aktivnosti, tj. da li su im ludičke aktivnosti samo zanimljive ili i korisne.
Pored analize rezultata pomenutog eksperimenta govorićemo o konceptu igre, njenom poreklu, pokušajima definisanja i klasifikovanja igara, kao i njihovom mestu u obrazovnom sistemu. Analiziraćemo prednosti i mane korišćenja igara. Izlaganje će imati i praktičan deo, kada ćemo simulirati nekoliko igara koje smatramo veoma interesantnim i korisnim za ponavljanje gradiva.

Dr Milica Vitaz je lektor na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.) 

Dodaj komentar (0)