ћирилица

Društvo mladih lingvista je u toku 2015. godine organizovalo 17 lingvističkih predavanja za sve zainteresovane za jezik i lingvistiku. Predavanja su se održavala u Kancelariji za mlade "Gnezdo", Ustanovi kulture "Parobrod" i Kulturnom centru Beograd. Cilj ovih okupljanja je bio da se studenti informišu o aktuelnim lingvističkim istraživanjima i da se pokrene konstruktivan dijalog među mladim lingvistima. 


 

Dr Sofija Bilandžija: Kauzativne konstrukcije i njihova semantika:učesnička struktura kao kontinuumska reprezentacija

Izlaganje se bavi kauzativnim konstrukcijama i mogućim načinima supkategorizacije njihove semantike. Ukratko se izlažu osnovne pretpostavke iskazivanja konceptualizacije kognitivno bazičnih uzročno-posledičnih odnosa putem kompleksne pojmovno-semantičke kategorije kauzativnosti, koja se na formalnom planu realizuje na različitim nivoima jezičke strukture. U fokusu izlaganja su glagolske kauzativne konstrukcije (primarno diferencirane na analitičke i sintetičke) i tipovi semantičkih odnosa koje se njima mogu iskazivati. U izlaganju će biti reči o semantičkoj supklasifikaciji tipova kauzativnih odnosa, zasnovanoj na međusobnoj interakciji učesnika kauzativne situacije: kauzatora i pacijensa u sintetičkim kauzativnim konstrukcijama, te kauzatora, kauzanta i evt. pacijensa u analitičkim kauzativnim konstrukcijama. Okosnicu ovih odnosa čine karakterizacija i osobine učesnika, njihov međusobni odnos s obzirom na različit stepen umešanosti u KS i stepen zadržavanja kontrole, na primer, da li je agens jedini inicijator radnje, da li je uloga agensa da inicira radnju ili da je sprovede do ostvarenja rezultata, da li agens radnju obavlja samostalno ili je kauzacija posredna, da li je posrednik aficiran radnjom ili ne. Posebna pažnja posvećuje se semantici indirektnog kauzalnog lanca, u kom se posrednost uticaja, aficiranost kauzanta i stepen kontrole koju zadržava ne mogu posmatrati kao izolovane vrednosti, već se tumače prvenstveno u saodnosu sa stepenom kontrole koju vrši kauzator. U izlaganju se govori i o odnosu termina kauzator i agens, kao i o aktualizovanim komponentama različitih agentivnih i semiagentivnih učesnika, kao što su animatnost, svesnost, voljna umešanost, intencionalnost i (ne)aficiranost. 

Dr Sofija Bilandžija je docent na Grupi za skandinavske jezike na Filološkom fakultetu u Beogradu. 

Snimak predavanja možete videti ovde.

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)


Dodaj komentar (0)

Dr Rajna Dragićević: Lingvokulturološka istraživanja leksike

U prvom delu predavanja biće reči o tome kako je nastala lingvokulturologija. Osvetliće se neke značajne pojedinosti u razvoju lingvistike, ali i u društvenom životu koje su pogodovale nastajanju lingvokulturologije. Posebna pažnja će se posvetiti odnosu između kognitivne lingvistike i lingvokulturologije.
U drugom delu predavanja predstaviće se metode za lingvokulturološka istraživanja leksike, kao i važniji rezultati koji su postignuti na tom polјu.
U trećem delu predavanja govoriće se o tipovima leksike srpskog jezika koja spada u kulturološke koncepte i o sadržaju budućeg (mogućeg) lingvokulturološkog rečnika srpskog jezika.

Dr Rajna Dragićević je redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Dodaj komentar (0)

Dr Marina Spasojević: Dvovidski glagoli kao specifičan aspektološki problem (sa posebnim osvrtom na stanje u srpskom jeziku)

Nakon napomena u uvodnom delu predavanja o problemima proučavanja glagolskog vida – aspekta, o prirodi članova vidske opozicije svršeno/perfektivno : nesvršeno/imperfektivno, dijagnostičkim kontekstima za utvrđivanje vida itd., pažnja će biti posvećena dvovidskim glagolima: teorijskim pitanjima i osobenostima dvovidskih glagola u srpskom jeziku. Razmatraće se termini kojima se imenuju glagoli koji se mogu realizovati u oba vida (poput vezati, videti, čuti, analizirali, kanalisati, modelovati itd.), njihov status u vidskom sistemu i načini poimanja (sinkretičke jedinice, unutrašnje vidsko parnjaštvo, homonimija, gramatička polisemija itd.). Ukazaće se na različite tipove dvovidnosti s obzirom na opseg dvovidskih realizacija u okviru polisemantičke strukture, kao i ograničenja realizacije vida na jedan od članova vidske opozicije ili pak njihovo smenjivanje u zavisnosti od značenja glagola. Daće se pregled i klasifikacija dvovidskih glagola u srpskom jeziku prema tvorbenom i etimološkom kriterijumu i ukazati na osobenosti i karakteristike sistema dvovidskih glagola u srpskom jeziku. Analiziraće se mogućnosti obrazovanja vidskih parova kod dvovidskih glagola, te (ne)opravdanost procesa ekspanzivne prefiksacije kod glagola stranog porekla (izanalizirati, iskomunicirati itd.).  

Dr Marina Spasojević je istraživač saradnik u Institutu za srpski jezik SANU.

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

Dodaj komentar (0)

Dr Marija Mandić: Psovke u savremenom srpskom jeziku: od rečnika do elektronskog diskursa

Upotreba seksualne, fiziološke leksike i psovki mahom se vezuje za manje obrazovane slojeve stanovništva, više za muškarce nego za žene i za nedostatak kulture i lepog vaspitanja. Poznato je da je Vuk Karadžić uneo seksualnu, fiziološku leksiku i psovke u prvo izdanje Rječnika (1818), ali ih je, nakon društvenih pritisaka, izbacio iz drugog izdanja Rječnika (1852). Veliki rečnici i normativni jezički priručnici implicitno ili eksplicitno određuju psovke kao izraze vulgarnog, neprimerenog jezičkog ponašanja, koje se cenzuriše i potiskuje. Rečnici JAZU i SANU pokrivaju areal srpskohrvatskog jezika. RJAZU ima liberalniji odnos prema pomenutoj leksici u odnosu na RSANU, dok se Rečniku SANU zamera, pre svega, izraziti purizam, ali i nedostatak jasnih kriterijuma. Ipak, savremena sociolingvstička istraživanja pokazala su da se psovke veoma često koriste u svakodnevnom govoru, čak nekoliko puta češće od pozdrava. Takođe, istraživanja su pokazala sa psuju svi, i žene i i muškarci, i odrasli i deca, a psuje se podjednako u selu i gradu. Psovka je, pri tom, ekspresivno sredstvo koje može imati različte uloge u govoru; naime, može biti u funkciji iznenađenja, odbrane, uvrede, napada, oduševljenja, izraza solidarnosti, bola, straha, i dr. Pored toga, psovke spadaju u neke od najarhaičnijih jezičkih sklopova i žanrova koje je srpski jezik sačuvao, a koji potiču još iz prethrišćanskog doba i čuvaju sećanja na vrlo stare kultove plodnosti. Istraživanja elektronskog diskursa koji je dostupan preko Interneta – a koji obuhvata društvene mreže, forume, internet izdanja novina i drugo – potvrdila su da su psovke vrlo produktivne u savremenom govoru. U ovom predavanju želim da pokažem na primeru dveju psovki i njihovih varijantnih modela – jebemtisuncei krvtijebem– kako se koriste psovke danas i koje razgovorne uloge vrše. 

Dr Marija Mandić je naučni saradnik na Balkanološkom institutu SANU.  

Dodaj komentar (0)

Dr Branimir Stanković: Determinatorska projekcija u generativnoj sintaksi i srpski jezik

Nakon kraćeg uvoda o osnovama generativne sintakse, fraznoj strukturi i hipotetiziranom paralelizmu između (broja i/ili osobina) nominalnih i klauzalnih (leksičkih i funkcionalnih) projekcija u jednom jeziku, ispituje se status determinatorske fraze (DP) u jezicima bez člana, poput srpskog. Predstavlјaju se najznačajniji sintaksički i semantički argumenti protivnika DP analize (Korver 1992, Zlatić 1997, Trenkić 2004, Bošković 2008, 2012, Despić 2011, 2013, Runić 2013) i empirijske činjenice u korist date analize (Progovac 1998, Leko 1999, Alјović 2002, Rutkovski i Progovac 2005, Karuso 2012, Arsenijević 2014, Stanković 2014). Iako nema gramatikalizovanu kategoriju određenog i neodređenog člana, srpski jezik raspolaže zatvorenom klasom determinatorskih jedinica kojima se mogu markirati određenost/neodređenost ili specifičnost/nespecifičnost (taj, ovaj, onaj, pomenuti, navedeni, imenovani, dati, dotični, neki, jedan, izvestan/izvesni, određeni), te čija je upotreba obavezna u određenim tipovima konteksta:

(1) Prošetao je gradomi i video Ajfelovu kulu. Voleo je [taj / ovaj grad]i,*j  / grad *i,j.   

Prihvatlјivost pseudooksimoronskih izraza u (2) i rigidnost u njihovom rasporedu, (3), sugerišu da bi prisutne antonimske prideve trebalo analizirati u okviru različitih funkcionalnih projekcija:

(2) a. [pomenuti [na sastanku nepomenuti [problem]]]
     b. [izvesna [neizvesna [promocija]]]

(3) a. ?nepomenuti na sastanku pomenuti problem
     b. *neizvesna izvesna akcija

Konačno, blokiranje ekstrakcije preko ovakvih determinatora tumačimo kao posredan dokaz o projektovanju neke vrste DP-a, koji služi kao barijera, nalik članu u jezicima sa ovom kategorijom, (4-v).

(4) a. *Zanimlјivui sam video [pomenutu ti devojku].
     b. Zanimlјivui sam video [ti devojku].
     v. *Interestingi I saw / have seen [the ti girl].

Dr Branimir Stanković je docent na Departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta u Nišu.   

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

Dodaj komentar (0)