ћирилица

Dr Anamarija Soresku Marinković i dr Monika Hucanu: Rumunski varijeteti u jezičkom pejzažu Srbije

Gde god da se nalazimo danas, okruženi smo natpisima: imena ulica, prodavnica ili zgrada, natpisi na spomenicima, putokazi, bilbordi, grafiti, itd. Svi ovi vidlјivi natpisi izloženi na javnim mestima čine jezički pejzaž (JP) određene oblasti ili teritorije. JP predstavlјa scenu na kojoj se javni život društva odvija i, kao takav, igra klјučnu socio-simboličku ulogu. Istraživanje jezičkog pejzaža je relativno nova oblast koju čini nekoliko akademskih disciplina, kao što su primenjena lingvistika, sociolingvistika, antropologija, sociologija, psihologija i kulturna geografija.
Polazeći od teorije pluricentričnih jezika, fokusiraćemo se na prisustvo rumunskog jezika i njegovih nedominantnih varijeteta u jezičkom pejzažu Srbije. U Vojvodini, rumunski je jedan od šest zvaničnih jezika Autonomne pokrajine, predaje se u školama, koristi se u štampanim i elektronskim medijima, a natpisi na standardnom rumunskom, kao i na lokalnom varijetetu, česta su pojava: na državnim institucijama, na putokazima, na groblјima, itd. Druga oblast gde nailazimo na natpise na rumunskom i na lokalnom varijetetu je severoistočna Srbija. Ako iz lingvističke perspektive posmatramo isklјučivo strukturu jezika, govori Vlaha severoistočne Srbije su varijetet rumunskog jezika. Međutim, vlaški jezik je standardizovan 2015. godine, a danas se predaje u nekoliko osnovnih škola i postoje razne publikacije na vlaškom – jednom rečju, ovaj varijetet je znatno proširio svoje domene upotrebe. Natpisi ovog tipa su jako recentni u JP severoistočne Srbije, nezvanični su i karakteriše ih visok stepen varijabilnosti usled odsustva jezičke norme.
Na osnovu obimne vizuelne građe prikuplјene poslednjih nekoliko godina u toku naših terenskih istraživanja, diskutovaćemo o funkciji ovih znakova i natpisa: neki imaju veliku simboličku vrednost i koriste se kao markeri identiteta, drugi mogu biti povezani sa komodifikacijom jezika, dok treći imaju jasnu informativnu funkciju. Takođe, skrenućemo pažnju na to da se pojava vlaških i rumunskih natpisa u tradicionalno monolingvalnom pejzažu istočne Srbije mora posmatrati u kontekstu recentnih mera revitalizacije jezika, jer je dobro poznat uticaj vidlјivosti jezika na njegovu vitalnost, status i prestiž.

Dr Anamarija Soresku Marinković je viši naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, a dr Monika Hucanu je strani lektor na Katedri za rumunski jezik Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Powered by Bullraider.com