ћирилица

Društvo mladih lingvista organizuje lingvistička predavanja za zainteresovane za jezik i lingvistiku. Predavanja se održavaju utorkom od 18 časova u Kancelariji za mlade "Gnezdo" (Palata "Beograd", Masarikova br. 5, VI sprat). Cilj ovih okupljanja je da se studenti informišu o aktuelnim lingvističkim istraživanjima i da se pokrene konstruktivan dijalog među mladim lingvistima.  


 

Dr Nevena Buđevac: Čitalačka pismenost - pojam, merenje i razvoj

Čitalačka pismenost jedna je od bazičnih kompetencija od značaja za učenje i razvoj svakog od nas. Nalazi se u fokusu velikih međunarodnih studija koje se bave vrednovanjem obrazovnih sistema (PISA, PIRLS) kao jedna od klјučnih kompetencija preko koje se procenjuje uspešnost obrazovnih sistema. Ranije definicije razumevanja pročitanog, koje su ovu veštinu izjednačavale sa veštinom dekodiranja teksta, zamenjene su određenjima čitalačke pismenosti kao složene kompetencije koja obuhvata niz funkcionalno primenlјivih znanja, veština, strategija i stavova koje osoba stiče i koristi kroz formalno obrazovanje i svakodnevne aktivnosti.
Razvoj čitalačke pismenosti započinje sa najranijim iskustvima sa pisanim materijalima (npr. slikovnicama) i nastavlјa se kroz sistematsku obuku u školi. Klјučnom prekretnicom u razvoju čitalačke pismenosti smatra se prelazak iz faze učenja čitanja u fazu čitanja radi učenja, što bi trebalo da se dogodi do 4. razreda osnovne škole.
Na predavanju ćemo prikazati rezultate istraživanja razvoja čitalačke pismenosti na uzrastima od 1. do 4. razreda, na osnovu kog je napravlјena skala razvoja čitalačke pismenosti. Drugi deo predavanja biće posvećen rezultatima istraživanja čitalačke pismenosti na kraju osnovne škole i baviće se problemima sa kojima se suočavaju učenici u Srbiji u susretu sa najsloženijim zadacima iz domena čitalačke pismenosti – zadacima koji od njih zahtevaju da razumeju argumentaciju upotreblјenu u tekstu, kao i da argumentuju različite stavove u vezi sa pročitanim tekstom.

Dr Nevena Buđevac je docent na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.) 


Dodaj komentar (0)

Dr Snežana Petrović: Digitalizacija rečničkog nasleđa u Institutu za srpski jezik SANU

U Institutu za srpski jezik SANU sistematski se radi na digitalizaciji rečničkog, leksikografskog i leksičkog nasleđa. U predavanju će biti predstavlјeno šta je i kako do sada na tom polјu urađeno, kao i razlozi zbog kojih je važno za jedan jezik da ima digitalizovane resurse. Biće prikazane i mogućnosti koje dve institutske platforme, Prepis Raskovnik, pružaju lingvistima kao višefunkcionalni alat za proučavanje srpske leksike. 

Dr Snežana Petrović je naučni savetnik u Instititu za srpski jezik SANU. 

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)  


Dodaj komentar (0)

Dr Toma Tasovac: Izazovi digitalizacije rečničkog nasleđa

Digitalizacija rečničkog nasleđa nije samo tehničko pitanje, već važan preduslov za kolektivnu kulturu sećanja. Prenos rečnika iz štampanog u digitalni oblik zato predstavlјa poseban izazov za digitalnu humanistiku, naučnu oblast koja se bavi razvojem računarskih metoda za izučavanje jezika, književnosti, istorije i drugih humanističkih disciplina: od modelovanja složenih rečničkih struktura i međusobnog povezivanja leksikografskih podataka pa sve do implementacije standardizovanih veb-servisa i stvaranja funkcionalnih korisničkih okruženja.

Dr Toma Tasovac je direktor Centra za digitalne humanističke studije. 

 

Dodaj komentar (0)

Dr Nataša Ristivojević Rajković: Glagoli sa osnovnim značenjem 'udariti' u srpskom i norveškom jeziku

Predavanje je posvećeno glagolima sa osnovnim značenjem ’udariti’ u srpskom i norveškom jeziku. Polazi se od određenja samog pojma glagola udaranja i razgraničavanja grupe glagola udaranja u odnosu na susedne, odn. srodne grupe glagola. Posebna pažnja posvećena je rubnim zonama kategorije i njihovom odnosu sa centralnim glagolima, glagolima udariti, biti i tući u srpskom jeziku i norveškim glagolom slå. Kao polazište za omeđavanje ove grupe glagola uzeti su osnovni elementi događaja udaranja (kontakt, sila, kretanje, naglost, posledica udarca) i načini njegovog kodiranja u srpskom i norveškom jeziku. Kroz analizu sintaksičko-semantičkog interfejsa događaja udaranja i rasvetljavanje odnosa između dva osnovna učesnika, izvora udarca i primaoca udarca, govori se o agentivnosti i pacijentivnosti uopšte sa naročitim fokusom na njihova manje tipična ostvarenja.

Dr Nataša Ristivojević Rajković je lektor na Grupi za skandinavske jezike na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.) 


Dodaj komentar (0)

Dr Bojana Đorđević: SrpTAG - gramatika stabala kao formalna gramatika srpskog jezika

Na ovom predavanju će biti predstavljena formalna gramatika srpskog jezika, nazvana SrpTAG. Ova gramatika, u svojoj osnovi FBLTAG ili leksikalizovana gramatika adjungovanih stabala zasnovana na obeležjima (Feature-Based Lexicalized Tree-Adjoining Grammar, Vijay-Shanker & Joshi 1988; Vijay-Shanker & Joshi 1991), predstavlja spoj formalne generativne gramatike stabala i modela sintakse opisanog u široko rasprostranjenoj gramatici srpskog jezika (Stanojčić, Ž., & Popović, L. (1997). Gramatika srpskoga jezika: udžbenik za I, II, III i IV razred srednje škole. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva), i namenjena je automatskoj obradi teksta na srpskom jeziku. Zahvaljujući svojim principima, FBLTAG pruža koristan okvir za obradu prirodnih jezika, u kome se zaobilazi koncept traga, karakterističan za generativnu gramatiku Čomskog, i gde dubinska struktura prestaje da postoji. U ovom tipu gramatike, sve rečenične strukture, predstavljene kao stabla, povezane su preko leksikona. Značaj leksikona ističe se još od Morisa Grosa (Gross, 1979) i njegove ideje da formalna gramatika umesto univerzalnim strukturama treba da se bavi razlikama u strukturama u koje ulaze pojedinačne lekseme, bez obzira na to što se one tradicionalno ubrajaju u istu klasu (npr. neprelazni glagol). Leksikon u FBLTAG tako postaje magično mesto koje za svaku leksemu vezuje sve njene alternativne strukture. Ukoliko govorimo o glagolima, to su minimalne rečenične strukture, odnosno aktivna, pasivna ili obezličena struktura, kao i one sa izostavljenim argumentima ili one sa izmeštenim redom reči, čime se potencijalno značajno olakšava obrada jezika sa slobodnim redom reči.
Ovom prilikom će biti predstavljene osnove FBLTAG gramatike i njeni principi, zatim način izrade ovog tipa gramatike za srpski jezik i rezultati ovog procesa, kao i neke od perspektiva za dalji rad na datoj gramatici.

Dr Bojana Đorđević je samostalni istraživač pri Društvu za jezičke resurse i tehnologije. 

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.) 


Dodaj komentar (0)