ћирилица

Društvo mladih lingvista organizuje lingvistička predavanja za zainteresovane za jezik i lingvistiku. Ove godine predavanja se održavaju utorkom od 18 časova u Naučnom klubu Centra za promociju nauke (Kralja Petra 46). Cilj ovih okupljanja je da se studenti informišu o aktuelnim lingvističkim istraživanjima i da se pokrene konstruktivan dijalog među mladim lingvistima.  


 

Dr Andrej Bjelaković: Akustička ispitivanja vokala britanskog engleskog i beogradskog srpskog (uz osvrt na objavljivanje u naučnim časopisima)

Predavanje će se baviti rezultatima akustičkih istraživanja vokala, i to vokala standardnog britanskog engleskog (na primeru spikera Bi-Bi-Sija), odnosno vokala srpskog jezika kod mlađih Beograđana. Osim toga ćemo se pozabaviti procesom objavljivanja rada u naučnom časopisu.
U literaturi se sreću aktuelni opisi vokala standardnog britanskog izgovora engleskog jezika, međutim to su obično impresionistički opisi, koji se ne temelje na empirijskim ispitivanjima. Takvih ispitivanja ima, ali su retka, i obično su manjkava (ne ispituje se kvalitet diftonga, koristi se mali broj ispitanika, ispitanici su samo jednog pola itd.). U predavanju ćemo predstaviti rezultate ispitivanja govora 7 spikera i 7 spikerki Bi-Bi-Sija, odnosno grafički predstaviti 11 monoftonga i 4 diftonga u naglašenim slogovima (uz par zvučnih ilustracija razlike u odnosu na stanje od pre jednog veka). Sličan postupak je primenjen i na vokale srpskog jezika, gde su akustička ispitivanja vokala takođe sporadična. Prikazuju se rezultati govora 26 mlađih govornika i govornica iz Beograda (nažalost, i dalje izostaje temeljan, varijacionistički pogled na beogradski govor, koji bi ispitao više govornih stilova, više generacija govornika i uključio i realizaciju akcenata).
Na kraju, posvetićemo deo vremena našem iskustvu u objavljivanja rezultata istraživanja u naučnim časopisima, pošto nam deluje da je to tema o kojoj se slabo eksplicitno govori, te su mlađi istraživači mahom prepušteni sami sebi.

Dr Andrej Bjelaković je docent na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

Dodaj komentar (0)

Dr Milena Kostić: Metaforička konceptualizacija VISOKOG OBRAZOVANJA u srpskom i engleskom jeziku

U prvom delu predavanja predstavićemo deo rezultata istraživanja čiji su predmet metaforičke konceptualizacije domena VISOKOG OBRAZOVANJA u srpskom i engleskom jeziku, a koje je utemeljeno u kognitivnolingvističkoj teoriji pojmovnih metafora. Cilj istraživanja bio je identifikovanje, klasifikovanje i poređenje pojmovnih metafora pomoću kojih se konceptualizuje domen VISOKOG OBRAZOVANJA u srpskom jeziku i u engleskom jeziku (britanska varijanta). Ciljni pojmovi, čije metaforičke konceptualizacije su analizirane u Britanskom nacionalnom korpusu i Korpusu savremenog srpskog jezika, jesu: E HIGHER EDUCATION / S VISOKO OBRAZOVANJE, E STUDENT / S STUDENT, E PROFESSOR / S PROFESOR, E UNIVERSITY / S UNIVERZITET. U oba jezika za konceptualizaciju ciljnog domena visokog obrazovanja iskorišćeni su izvorni domeni PREDMETA, PROSTORA, ŽIVOG BIĆA, ČOVEKA I OBLASTI LJUDSKE DELATNOSTI, KRETANJA, AKTIVNOSTI I PROCESA i MATERIJE.
Premda izvorni domeni odražavaju i oblikuju obrazovne ideologije, u drugom delu prezentacije osvetlićemo kulturno-ideološke aspekte metaforičke konceptualizacije domena VISOKOG OBRAZOVANJA u srpskom odn. engleskom jeziku s obzirom na aktuelne obrazovne ideologije – instrumentalističku, progresivističku, rekonstrukcionističku i humanističku. Jedan od ciljeva ovog dela istraživanja bio je da izdvoji parametre na osnovu kojih se mogu identifikovati izvorni domeni koji ukazuju na pomenute obrazovne ideologije, te ćemo opisati i metodu za utvrđivanje obrazovnih ideologija na osnovu izvornih domena. Rezultati istraživanja pokazuju da je u britanskom engleskom najzastupljenija rekonstrukcionistička, a u srpskom klasična humanistička obrazovna ideologija.

Dr Milena Kostić je stručni saradnik u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu.

Dodaj komentar (0)

Dr Aleksandra Janić: Tvorbene i semantičke karakteristike izvedenih prideva na -(lj)iv u savremenom srpskom jeziku

Predmet predavanja su morfološko-semantičke karakteristike izvedenih prideva na ‑(lј)iv, odnosno onih sa sufiksom iv, -jiv, -lјiv. Cilј je da detalјno i sistematski rasvetlimo semantiku sufiksa iv/jiv/lјiv, te ponudimo preciznije odgovore na relevantna teorijska pitanja vezana za opšte principe morfologije i semantike u domenu tvorbe prideva i realizacije modalnih značenja u domenu reči.
Prideve na ‑(lј)iv posmatramo s obzirom na posedovanje komponente modalnosti i/ili skalarnosti. Naime, pridevi na -(lј)iv mogu imati: 1) modalno značenje: savitlјiv „koji se može saviti, koji može biti savijen”; 2) skalarno značenje: brblјiv „koji brblјa”; 3) značenje u kome je skalarnost nad modalnošću: zapalјiv „koji se lako zapali”.
Posebnu pažnju ćemo u predavanju obratiti i na odnos nenegiranih i negiranih prideva na ‑(lј)iv budući da ne postoje uvek u paru ili bar nisu podjednako uobičajeni, frekventni i/ili informativni (up. brblјiv i ?nebrblјiv, smrdlјiv i ?nesmrdlјiv; oboriv i neoboriv; osvojiv i neosvojiv). U situacijama gde je negirani pridev na ‑(lј)iv u upotrebi, a njegova nenegirana varijanta nije – razlog za to nije nepostojanje nenegirane varijante, već pragmatičko-semantički faktori koji je čine primerenom retkim ili nerealnim kontekstima. Biće dati konkretni leksičko-sintaksički konteksti u kojima se upotreblјavaju nenegirani pridevi na ‑(lј)iv koji se u literaturi smatraju nepostojećim ili trivijalnim.

Dr Aleksandra Janić je docent na Departmanu za srpski jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Dodaj komentar (0)

Dr Danilo Aleksić: "Vozim hjundai" ili "Vozim hjundaija"? O kategoriji animatnosti u savremenom srpskom jeziku

Predavač će govoriti o svom novom istraživanju veze između kategorije animatnosti (kategorije „živoˮ : „neživoˮ) i forme akuzativa u srpskom jeziku.
Prema V. Lompar, oblik akuzativa jednine u promeni imenica muškog roda prve deklinacione vrste određuju vrednosti semantički utemelјene distinkcije: ako imenica iz pomenute grupe označava nešto živo, akuzativ singulara jednak je genitivu, a ako označava nešto neživo – nominativu singulara. Na predavanju će biti reči o nekim jezičkim pojavama koje onemogućavaju doslovnu primenu bazičnog pravila, odnosno o principima kojima se to pravilo mora dopuniti. Na primer, poznato je da nazivi za automobile kao ford ili hjundai mogu imati akuzativ singulara jednak genitivu singulara iako označavaju nežive entitete. Postavlјa se pitanje šta je uzrok dotičnoj varijaciji i koja je forma akuzativa kod naziva za automobile češća. Zanimlјivo je i ukrštanje animatnosti sa polisemijom. Kada imenica može označavati i živ i neživ entitet, da li akuzativ jednine u kojem se ona upotreblјava uvek odgovara njenoj referenciji?
Posebna pažnja posvetiće se izgradnji korpusa koji su korišćeni pri istraživanju. Primarni korpusi prikuplјeni su sa srpskih medijskih portala pomoću programa napisanih u programskom jeziku Python. Programi su prikupili veliki broj tekstova i pohranili ih u XML dokumente, uz podatke o autoru (ako je autor naveden u izvoru), datumu i satu objavlјivanja i dr.

Dr Danilo Aleksić je asistent na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu. 

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

Dodaj komentar (0)

Dr Stefana Paunović Rodić: Stereotip žene u jezičkoj slici sveta - kognitivnolingvistički pristup

Prvi deo predavanja biće posvećen metodologiji istraživanja jezičke slike sveta i pojmovima kojima se u njima operiše, s posebnim osvrtom na pristup pojmovima stereotip i prototip. Opisaće se i obrazložiti metodologija primenjena i razrađena u istraživanju stereotipa žene u jezičkoj slici sveta Slovaka i Srba, koja se može primeniti i na građu drugih slovenskih i neslovenskih jezika. U ovom istraživanju stereotip se tumači kao skup vrednosnih kriterijuma za procenu članova neke kategorije. Ovi kriterijumi izgrađuju se sa cilјem da očuvaju one funkcije članova kategorije koje se u toj kulturi ili društvu procenjuju kao poželјni ili potrebni. Tako definisan, stereotip je promenlјiv onoliko koliko su promenlјivi status i funkcija kategorije na koju se odnosi.
U drugom delu predavanja biće prezentovani rezultati istraživanja, koji predstavlјaju odgovore na pitanja: postoji li jezički koncept u kojem se odslikava stereotipizacija žene, zašto su žene slabiji pol, kakva je žena žena zmaj, kakva je to prava žena a kakva je obična žena, ima li muževne žene ili ženstvenog muškarca, gde je granica između kategorija muško i žensko i šta je kriterijum za njihovo razdvajanje, šta je to stereotipični scenario života žene, kako se metaforički konceptualizuje žena u ovim dvema lingvokulturama i dr.  

Dr Stefana Paunović Rodić je viši lektor na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. 

Prezentaciju sa predavanja možete videti ovde. (N.B. Napominjemo da je prezentacija, kao i sav materijal na sajtu, zaštićena Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.)

Dodaj komentar (0)