ћирилица

Društvo mladih lingvista je tokom 2013. godine organizovalo dva seminara za svoje članove. Oba seminara bila su metodološkog karaktera; jedan seminar je bio posvećen pisanju stručnih i naučno-popularnih tekstova, a na drugom seminaru članovi Društva mladih lingvista upoznali su se sa KOBSON-om i Srpskim citatnim indeksom i naučili su kako mogu da ih koriste.


 

Pretraživanje naučnih informacija

 

U saradnji sa Narodnom bibliotekom Srbije organizovali smo za članove Društva mladih lingvista jednodnevni seminar o KOBSON-u i Srpskom citatnom indeksu. Cilj seminara bio je da se članovi upute u to kako mogu pristupiti naučnim informacijama i kako ih pretraživati. Pretraživanje naučnih informacija je najvažnije u prvoj fazi naučnog istraživanja, kada se bira tema i određuje metodologija istraživanja, jer je neophodno prvo videti koja su istraživanja na tu temu urađena, u okviru kojih teorija i sa kakvim metodološkim aparatom. Naravno, i u kasnijim fazama naučnog istraživanja korišćenje naučnih informacija je vrlo poželjno (npr. prilikom interpretacije rezultata uputno je praviti paralele sa rezultatima prethodnih istraživanja).   

Seminar je održan 29. novembra 2013. godine od 11 do 15 časova u Narodnoj biblioteci Srbije.

Seminar je tekao ovako:

11.00 - 12.30 Naučne informacije na KOBSON-u - dostupnost i načini pristupa (Tatjana Timotijević, Narodna biblioteka Srbije)

KOBSON (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) uspostavljen je sa ciljem da se istraživačima u Srbiji omogući da imaju nesmetan pristup elektronskim naučnim publikacijama i servisima. Pomoću KOBSON-a moguće je pretraživati časopise i knjige, ali i uvideti vrednost određenog naučnog rada na osnovu bibliometrijskih pokazatelja (impakt faktor, Hiršov indeks). Moguće je pretraživanje časopisa svetskih izdavača po naslovu, naučnoj disciplini, ključnim rečima. Takođe, preko KOBSON-a je moguće pristupiti indeksnim bazama (Web of Science, SCOPUS) i velikim servisima, tzv. agregatorima (EBSCO, JSTOR, Science Direct), na kojima se nalazi mnoštvo naučnih časopisa i radova. Na servisima je moguće napraviti svoj nalog kako bi se upravljalo rezultatima pretrage (npr. da bi se sačuvali rezultati pretrage za određenu temu). Preko KOBSON-a korisnici mogu pristupiti i elektronskoj biblioteci (E-brary), u kojoj se nalazi preko 30 000 knjiga. Elektronska biblioteka nudi alate (podvlačenje, dodavanje komentara, prevođenje) pomoću kojih je čitanje i učenje u virtuelnom svetu identično kao u realnom. 

12.30 - 13.00 Pauza

13.00 - 14.15 Srpski citatni indeks (Nikola Stanić, Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci)

Srpski citatni indeks koristi se za pretragu domaćih naučnih časopisa i članaka. U ovoj indeksnoj bazi referiše se preko 400 časopisa iz različitih naučnih disciplina. Radovi u nekim časopisima dati su u punom formatu, a u nekim do nivoa sažetka. Za sledeće časopise iz lingvistike dostupni su celi radovi: Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistikuZbornik Matice srpske za književnost i jezikJužnoslovenski filolog. U Srpskom citatnom indeksu moguće je pretraživati po naslovu članka ili ključnim rečima. Svaki članak povezan je sa člancima sa kojima deli iste reference i sa člancima koji ga citiraju, što je vrlo korisno da bi se uvidelo koji su sve radovi pisani na određenu temu, kao i koji autori se bave tom temom. Takođe, Srpski citatni indeks prepoznaje da li se određena referenca nalazi u okviru KOBSON-a ili VBS. 

14.15 - 14.45 Plagijarizam (Nikola Stanić, Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci)

Plagijarizam predstavlja prisvajanje tuđih reči, misli, ideja i prikazivanje kao sopstvenih u svom radu. Plagijator ne podleže krivičnoj odgovornosti, ali krši naučnu etiku time što falsifikuje tuđe rezultate rada. Najčešći su plagijarizam teksta (kada se kopira tekst iz izvora a ne navede se originalni autor) i plagijarizam ideja (kada se preuzimaju tuđe ideje, metodologije, objašnjenja bez navođenja autora). U poslednje vreme je čest i autoplagijarizam (kada se isti naučni rad publikuje više puta). Besplatan softer preko kojeg je moguće proveriti da li je neki rad plagijat ili ne nalazi se ovde.

Dodaj komentar (0)

Kako napisati stručni/naučno-popularni članak?

 

Društvo mladih lingvista je za svoje članove organizovalo jednodnevni seminar na temu "Kako napisati stručni/naučno-popularni članak?". Cilj seminara bio je da se članovi obuče za pisanje tekstova za sajt.

Seminar je održan 17. marta 2013. godine od 12 do 16 časova u Kancelariji za mlade. 

Seminar je tekao ovako:

12.00 - 12.15  Okupljanje članova Društva

12.15 - 12.30  Uvodna reč (Ana Barbatesković, Društvo mladih lingvista)
Koordinatorka obrazovnih aktivnosti predočila je dva osnovna pravca u kojem Društvo mladih lingvista treba da deluje - podsticanje mladih na naučno-istraživački rad i popularizacija lingvistike kao nauke.
Lingvistika se može popularizovati iznutra i spolja - iznutra tako što će lingvisti različitih interesovanja međusobno razmenjivati svoja saznanja, a spolja tako što će se široj populaciji prikazati značaj jezika kao fenomena i svih njegovih manifestacija, ali i unaprediti jezička kultura. Kako bi se ostvarili ovakvi ciljevi, potrebno je širiti ideju među studentima svih nivoa o naučno-istraživačkom i stručnom radu i podsticati ih da se bave lingvistikom. 

12.30 - 13.30 Kako napisati naučno-popularni članak? (Slobodan Bubnjević, NP "Vreme", Centar za promociju nauke)
Slobodan Bubnjević je članovima Društva mladih lingvista ispričao svoje dugogodišnje iskustvo u pisanju naučno-popularnih članaka, pre svega u "Vremenu", ali i na sajtu Elementarijum. Naučno-popularni tekstovi pišu se sa ciljem da se naučna dostignuća predstave široj javnosti. Autor takvog teksta teži da interpretira naučna saznanja jednostavno, koncizno i zanimljivo. Takođe, predavač je postavio i pitanje u vezi sa ovim žanrom. Postoji vrlo mnogo varijacija među tekstovima koji se određuju kao naučno-popularni - kreću se od naučne fantastike (up. knjige Artura Klarka) do knjiga koje se definišu kao naučne po sadržaju ali su pisane vrlo zanimljivo.

13.30 - 14.30 Kako napisati stručni članak? (Jelena Gledić, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)
Jelena Gledić je posebno istakla da prilikom pisanja naučnog i stručnog rada treba biti kritičan.  U naučnom i stručnom radu treba se osloboditi emotivnog zaključivanja i predrasuda, proučiti relevantne dokaze, razmotriti sve moguće interpretacije i biti svestan da možda ne postoji samo jedno rešenje. Ukratko, teži se objektivnosti i logičnosti. Takođe, članovi Društva mladih lingvista dobili su konkretna uputstva kako treba da izgledaju stručni radovi poput eseja i prikaza.

14.30 - 15.00 Pauza

15.00 - 16.00 Diskusija
Tokom diskusije članovi Društva su izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom - javnost prihvata mišljenja raznih "stručnjaka" koji se pojavljuju u medijima. Stoga je potrebno pronaći načine kako nelingviste osloboditi brojnih zabluda koje imaju o jeziku (npr. španski jezik se može naučiti iz španskih serija, žargon uništava književni/standardni jezik). Takođe, zabrinjava sve veća funkcionalna nepismenost i jezička nekultura među mlađom populacijom i na tom polju treba što pre delovati. Što se nauke tiče, članovi su istakli da je potrebno više pažnje obratiti sa savremene i aktuelne lingvističke teorije, naročito u srbistici.

Dodaj komentar (0)