ћирилица

Društvo mladih lingvista je tokom 2014. godine organizovalo tri radionice i jedan mini-seminar. Radionice su bile posvećene pretraživanju elektronskih izvora informacija i pisanju i prezentovanju naučnih radova. Na mini-seminaru članovi Društva upoznali su se sa osnovama korpusne lingvistike i Korpusom savremenog srpskog jezika. 


 

Korpusna lingvistika i Korpus savremenog srpskog jezika

S obzirom na to da se lingvistička istraživanja danas sve češće zasnivaju na korpusu, Društvo mladih lingvista je za svoje članove organizovalo seminar posvećen osnovama korpusne lingvistike. Na ovom seminaru članovi su takođe mogli da se upoznaju i sa Korpusom savremenog srpskog jezika, koji se izrađuje na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radionica je održana 24. maja 2014. godine u Naučnom klubu Centra za promociju nauke i tekla je ovako:

11.00 – 12.30 dr Maja Miličević: Korpusna lingvistika kao metod u istraživanjima jezika

Savremena istraživanja jezika obavezno se rade na korpusu. Šta je, u stvari, korpus? To je, najprostije rečeno, građa. U širem smislu, pod korpusom se podrazumeva bilo kakva zbirka tekstova sakuplјena po određenom kriterijumu, a u užem smislu – ta zbirka tekstova je u elektronskom formatu i mašinski čitlјiva i samim tim cilјano pretraživa. Brža, lakša i preciznija pretraga moguća je zbog toga što tekstovi sadrže dodatne informacije, i to vanlingvističke, u vidu autora teksta, vremena nastanka teksta, žanra kojem tekst pripada, ali i lingvističke, budući da su korpusi uglavnom lematizovani (tj. za svaku reč je naveden njen osnovni oblik - lema) i sve više morfološki i sintaksički anotirani (tj. za svaku reč su navedene morfološke kategorije i sintaksičke pozicije).
Korpusna istraživanja su, zapravo, istraživanja jezičkih pojava koja se temelјe na podacima dobijenih iz elektronskih korpusa, u kojima su zabeležene upotrebe tih pojava. Ovakva istraživanja nisu nova: do polovine XX veka prikuplјanje podataka iz odabranog korpusa u vidu štampanih izdanja i beleženje relevantnih primera bila je najčešća metoda. Međutim, generativizam je korpuse odgurnuo u stranu, kritikujući njihovu ograničenost (u odnosu na jezičku beskonačnost) i prikazivanje performanse (što je samo mali deo jezičke kompetencije). Srećom, pojava računara dovela je do toga da korpusi ponovo dobiju na ceni. Još šezdesetih godina počeo je da se razvija Braunov korpus, koji je postao uzor kasnijim korpusima. Osamdesetih godina počinju da se izrađuju višemilionski korpusi, pre svega za potrebe leksikografije. Početkom devedesetih nastaje Britanski nacionalni korpus, jedan od najznačajnijih korpusa. Danas postoje korpusi za veliki broj jezika, koji se mere milionima i čak milijardama reči.
Različiti korpusi su dostupni korisnicima u različitom obliku i pod različitim uslovima. Najčešće se korpusima pristupa putem veb interfejsa i pristup je uglavnom slobodan ili uz besplatnu registraciju. Pojedini korpusi su dostupni u vidu izvornih tekstova; takvi korpusi su dragoceni jer se mogu pretraživati i analizirati pomoću alata (AntCon, NoSketch Engine, Sketch Engine, Corpus Workbench).
Korpusi se mogu upotrebiti u različite istraživačke svrhe: za dobijanje primera upotrebe neke reči ili konstrukcije, zarad prebrojavanja jezičkih podataka (u prvom redu učestalosti upotrebe jezičkih jedinica), u cilјu saznavanja odnosa konkuretnih oblika (npr. infitiv vs. da + prezent), radi uvida koje reči čine kolokacije, itd. Način upotrebe korpusa zavisiće od konkretnog istraživačkog pitanja, ali i od mogućnosti koje korpus pruža.

12.30 – 13.00 Pauza

13.00 – 14.30 Dr Maja Miličević: Vrste i procene karakteristika korpusa

Korpusi se mogu podeliti po različitim kriterijumima. Prema kriterijumu jezika korpusi mogu biti jednojezični i višejezični. Treba imati na umu da se ovde pod jezikom podrazumevaju i varijeteti unutar jednog jezika. Namenski gledano, mogu se izdvojiti opšti i specijalizovani korpusi. Opšti (referentni) korpusi teže da predstave čitav jezik, u svim njegovim oblicima/varijetetima/stilovima. Specijalizovani korpusi se ograničavaju na određeni varijetet ili na određene govornike (dijalekatski, prevodni, dečji, učenički i sl. korpusi). S obzirom na vremensku dimenziju, korpusi mogu biti sinhronijski i dijahronijski, a s obzirom na medijum u kojem su nastali tekstovi iz korpusa – govorni, pisani i multimodalni (i govorni i pisani). Ukoliko se korpus nakon što se izrada završi više ne menja, u pitanju je statički korpus, a ukoliko se korpus stalno ili povremeno dopunjuje novim tekstovima – dinamički.
Kako korpus zapravo predstavlјa uzorak celokupne jezičke populacije, glavno pitanje je kako postići reprezentativnost i balansiranost. Reprezentativnost znači da korpus treba da bude replika jezika u malom, a balansiranost se tiče mere u kojoj su zastuplјeni različiti tipovi tekstova. Dakle, korpus treba da bude sastavlјen od različitih žanrova (govorni/pisani, formalni/neformalni itd.), a zastuplјenost žanrova u korpusu treba da bude jednaka zastuplјenosti žanrova u jezičkoj upotrebi.
Što se veličine korpusa tiče, treba se rukovoditi principom „što više, to bolјe“. Opšti korpusi broje najmanje 100 miliona reči, ali specijalizovani imaju mnogo manje.
Korpusi sem samih tekstova sadrže i informacije o tim tekstovima. Te informacije mogu biti vanlingvističke (žanr, autor, vreme nastanka, jezik...) i lingvističke (vrsta reči, morfološke kategorije, sintaksičke funkcije...). Proces lingvističkog obeležavanja teksta naziva se anotacija. Ona može biti morfološka, sintaksička, semantička, diskursna. Najčešća je morfološka anotacija, pod kojom se podrazumeva lematizacija (određivanje osnovnog oblika reči – leme), tagiranje (obeležavanje vrste reči) i morfosintaksička deskripcija (obeležavanje gramatičkih/morfoloških kategorija – roda, broja, padeža...). Anotirani  korpus mnogo olakšava lingvistička istraživanja, jer se putem regularnih izraza ili jezika za pretragu korpusa brzo dobijaju podaci. Rezultati pretrage se dobijaju u vidu konkordanci (prikaza klјučne reči u kontekstu), frekvencijskih listi, kolokacijskih listi...

14.30 – 15.30 Pauza

15.30 – 17.00 Dr Miloš Utvić: Korpus savremenog srpskog jezika (SrpKor)

Ideja o Korpusu savremenog srpskog jezika postoji još od osamdesetih godina 20. veka, kada je započeto sakuplјanje tekstova i njihova digitalizacija, ali je tek pre desetak godina u okviru Grupe za jezičke tehnologije Matematičkog fakulteta konstruisana i objavlјena prva verzija. Ta verzija nije sadržavala bibliografske podatke o tekstovima, niti je bila lingvistički anotirana, već je, prosto, bila kolekcija neanotiranih tekstova, pa je nazvana Neetiketirani korpus srpskog jezika (NETK). Doduše, korpus se mogao pretraživati pomoću regularnih izraza, a kao rezultat dobijale su se konkordance, što je bilo značajno za istraživanja budući da je korpus još tada bio veliki – brojao je 22, 2 miliona korpusnih reči. NETK je kasnije dopunjen bibliografskim informacijama o korpusnim tekstovima i tako je nastao SrpKor2003. Dalјim unošenjem tekstova stvorena je tekuća verzija SrpKor-a, SrpKor2013, koja sadrži 4889 uglavnom pisanih tekstova. Najviše tekstova je iz novina (66%), zatim slede administrativni (19%), književno-umetnički (7%), naučni i naučnopopularni tekstovi (4%). Iako SrpKor pretenduje da bude opšti korpus, još uvek nije dostigao poželјnu balansiranost tekstova, pošto je udeo novinskih tekstova veliki. Većina tekstova (87%) objavlјena je posle 2000. godine, što će reći da je u pitanju sinhronijski korpus. SrpKor2013 broji više od 122 miliona korpusnih reči i pretraživ je pomoću CQP (Corpus Query Processor), budući da je bibliografski i morfološki anotiran. Bibliografska anotacija, pored uobičajenog bibliografskog opisa (naslov, autor, godina izdanja i sl.), sadrži i informacije o funkcionalnom stilu kojem pripada tekst, kao i informacije o tome da li je tekst napisan na srpskom jeziku ili je prevod sa nekog stranog jezika. Pod morfološkom anotacijom se u okviru ovog korpusa podrazumeva lematizacija i pripisivanje vrste reči. Iako nepotpuna, ovakva anotacija omogućava da se korpus pretražuje pomoću široke lepeze upita (npr. [pos = "V" &  pos = "N"] – uzastopce glagol i imenica, [pos = "A" &  lemma = ".*ski"] – pridevi koji se završavaju na –ski i sl.), što ranije nije bilo moguće. Na ovaj način, finijom pretragom, koja daje preciznije podatke, SrpKor je omogućio da se stekne bolјi uvid u funkcionisanje srpskog jezika. Korpus je dostupan svima uz prethodnu besplatnu registraciju na sledećoj adresi: http://www.korpus.matf.bg.ac.rs. Da bi se kreirao nalog pomoću kojeg se pristupa korpusu, potrebno je poslati mejl na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Nakon izlaganja članovi Društva su pretraživali korpus na osnovu unapred pripremlјenih zadataka. Cilј ovih zadataka je bio da se članovi oprobaju u pretrazi SrpKor-a kako bi uvideli njegove mogućnosti i tako steknu sliku o eventualnim budućim lingvističkim istraživanjima baziranim na korpusu.

Dodaj komentar (0)

PREZI radionica

U poslednje vreme postale su popularne prezentacije napravlјene u Preziju, budući da su dinamičnije od prezentacija u Power Point-u, pa je Društvo mladih lingvista želelo da svoje članove upozna sa prednostima Prezija i da ih nauči kako mogu da naprave ovakve prezentacije, a sve u cilјu da rezultate svojih istraživanja predstave na najbolјi mogući način. Zato je Društvo organizovalo PREZI radionicu 17. maja 2014. godine od 15 do 17 časova u Kancelariji za mlade.

Prezi je alat za pravlјenje prezentacija zasnovan na sasvim drugačijem konceptu od klasičnih. Zasnovan je na klaud tehnologiji; on se ne instalira, već mu se pristupa kao sajtu, što će reći da ne zauzima prostor na računaru. Naravno, za one koji vole oflajn rad, postoji i desktop verzija.
Prezentacije koje se prave u Preziju zovu se – preziji. Koristi se virtuelno „platno” koje imitira školsku tablu, na koju se stavlјaju elementi prezentacije: tekst, slike, video... Na ekranu se automatski pojavlјuje prozor sa šablonima, pa korisnik može izabrati neki od njih. Šabloni imaju već određenu pozadinu, fontove, ramove, putanju. Ali, svaki detalј, od fontova do boja, moguće je menjati i prilagoditi svom ukusu.
Putanja predstavlјa niz objekata (ramova, slika, teksta...) na koje će se zumirati. Prilikom prezentovanja korisnik prati putanju, jer ona odslikava redosled izlaganja. Ali putanja nije vizuelno linearna, već zapravo predstavlјa hijerarhijsku strukturu, pa je upečatlјivija i lakša za pamćenje. Zumiranjem se može sagledati celina, ali i koncentrisati se na detalјe, što je jedna od pogodnosti koje pruža Prezi. 
Prednost Prezija je i u tome što je idealan za saradnju: omogućava zajednički rad na prezijima u realnom vremenu.
U osnovnoj verziji je besplatan, a za napredne verzije treba platiti određenu sumu. Međutim, Prezi je posebno naklonjen obrazovnim institucijama, pa je tako za sve učenike, studente, profesore sa mejl adresom institucije omogućeno registrovanje pod posebnim uslovima. 

Radionicu je vodio Nikola Spasojević, ambasador Prezija na Univerzitetu u Beogradu. Nјegove prezije možete videti ovde.  

U prvom delu radionice Nikola Spasojević je objasnio šta je Prezi i kako se prave preziji. U drugom delu radionice su članovi Društva mogli sami da se okušaju u pravlјenju prezija. Nikola Spasojević im je pomagao da ostvare ono što su naumili, ali i da učine prezentaciju što efektnijom. 

Dodaj komentar (0)

Kako napisati i prezentovati naučni rad?

S obzirom na to da se na studijama ne razvijaju veštine pisanja i prezentovanja naučnog rada, a neophodno je da mladi istraživači dobiju smernice kako to uraditi da bi odgovorili na zahteve koje im postavlja akademska zajednica, Društvo mladih lingvista je za svoje članove organizovalo radionicu Kako napisati i prezentovati naučni rad?. Radionica je održana 17. maja 2014. godine u periodu od 11 do 14.30 časova u Kancelariji za mlade i tekla je ovako:

11.00 – 12.20 Uvod u pisanje naučnog rada (mr Snježana Ćirković, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

Naučni rad predstavlja proizvod naučnog istraživanja u kojem su izloženi originalni rezultati i objašnjenja do kojih je istraživač došao služeći se metodološkim aparatom određene naučne discipline. Početak naučnog istraživanja, kada treba definisati problem, naročito teško pada početnicima u nauci, jer treba usaglasiti nekoliko kriterijuma: značaj, aktuelnost, primenljivost problema, interesovanje istraživača za problem, stručnost istraživača, mogućnost sprovođenja istraživanja (uključujući dostupnost građe i metoda). Problem naučnog istraživanja treba da bude tako postavljen da se očekuje da će se nakon istraživanja doći do novih podataka ili objašnjenja. Dakle, cilj svakog naučnog istraživanja jeste da se (dodatno) rasvetli postavljeni problem. U zavisnosti od prirode problema i/ili afiniteta istraživača, ciljevi, grubo rečeno, mogu biti epistemološki (tiču se nivoa saznanja koje istraživač želi da dosegne) ili aplikativni (tiču se primene ili implementacije saznanja do kojih je istraživač došao). Kako bi dostigao cilj istraživanja, istraživač postavlja hipoteze (pretpostavke) u vezi sa problemom, koje tokom istraživanja dokazuje ili opovrgava. Da bi proverio sopstvene hipoteze, istraživač se služi naučnim metodama. Treba razlikovati metode za prikupljanje podataka (anketa, intervju, posmatranje, eksperiment, analiza sadržaja) i metode za analizu prikupljenih podataka (analitičke, sintetičke, statističke, uporedne). Proveravajući svoje hipoteze naučnim metodama, istraživač dolazi do parcijalnih zaključaka, koje zatim objedinjuje kako bi saznao da li je postavljeni cilj istraživanja dostignut i da li je postavljeni problem rešen. Da bi rezultati do kojih je istraživač došao dobili na značaju, istraživač te rezultate mora da predstavi naučnoj javnosti, najčešće tako što će napisati i objaviti naučni rad. Naučni rad treba da ima sledeću strukturu: naslovna strana, sažetak i ključne reči, sadržaj, spisak crteža, tabela, ilustracija (ako postoji), spisak skraćenica (ako postoji), glavni deo rada, bibliografija, prilozi/dodaci (ako postoje). U glavnom delu rada treba dati hronologiju istraživanja onako kako je ono zaista realizovano, kroz uobičajene faze (postavljanje problema, informisanje o dosadašnjim istraživanjima, postavljanje hipoteza, odabir metodologije, sprovođenje istraživanja, analiza rezultata, tumačenje rezultata, navođenje zaključaka). Pri tom, prilikom pisanja treba obratiti pažnju na principe logičnosti, preciznosti, koherentnosti, kohezivnosti, konciznosti, tj. rečenice treba pisati jasno i precizno, hronološkim ili uzročno-posledičnim redosledom, tako da predstavljaju jedinstvenu i skladnu celinu. Prilikom uređivanja forme naučnog rada mogu se iskoristiti alati dostupni u okviru Microsoft Word programa (Styles, Table of Contents, Footnotes, Citations&Bibliography, Index…).

12.20 – 12.30 Pauza

12.30 – 13.00 Tehnike naprednog pretraživanja (mr Snježana Ćirković, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

Jedna od bitnih veština kojima istraživač treba da ovlada kako bi došao do valjanih informacija za svoje istraživanje je pretraživanje elektronskih izvora. Za pronalaženje informacija mogu se koristiti sledeći izvori: Uzajamni onlajn katalog COBISS OPAC, KVK – Karlsruher Virtueller Katalog, KoBSON, SCIndeks.
Uzajamni onlajn katalog Srbije je uspostavljen spajanjem bibliografsko-kataloških baza Biblioteke Matice srpske, Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ i nekadašnjeg Jugoslovenskog bibliografsko-informacijskog instituta, tzv. JUBIN-a, na platformi COBISS. U okviru ove platforme moguće je pretraživanje na tri nivoa: osnovnom, izbornom, komandnom. Nakon ukucanih određenih podataka o  traženoj publikaciji/članku, kao rezultat dobijaju se ne samo informacije o toj publikaciji/članku, već i u kojim bibliotekama se ona može naći. Visokoškolske biblioteke (uključujući katedarske biblioteke Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu) takođe se nalaze u sistemu COBISS, pa ih je moguće pretražiti.
KVK (Karlsruher Virtueller Katalog) je metakatalog koji sadrži podatke o preko 500 miliona knjiga i časopisa koji se čuvaju u bibliotekama širom sveta. KVK nudi izbor velikog broja kataloga u okviru kojih je moguće pretraživati. Samo pretraživanje može biti na osnovu različitih kriterijuma: autor, naslov, godina izdanja, izdavač, ključna reč, ISBN/ISSN. KVK, nakon ukucanih podataka po kriterijumima pretrage, sortira rezultate po katalozima i nudi vezu ka mestu gde se određena publikacija nalazi.
KoBSON (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) je osnovan sa ciljem da se optimizuje nabavka strane naučne literature u elektronskom obliku, ali i da se promoviše domaće naučno izdavaštvo, koje preko ove platforme postaje vidljivo svetskoj naučnoj zajednici. U okviru KoBSON-a moguće je pristupiti elektronskim izdanjima brojnih naučnih časopisa i knjiga. Posebno su značajne indeksne baze i servisi (Web of Science, JSTOR, Science Direct) i repozitorijumi doktorskih disertacija u elektronskom obliku (Open Access Theses and Dissertations, EThOS - Electronic Theses online service, Digitalni akademski repozitorij).
Srpski citatni indeks (SCIndeks) nastao je kao dopuna međunarodnim citatnim indeksima. U SCIndeksu je moguće pretraživati preko 400 domaćih naučnih časopisa iz različitih naučnih disciplina. Posebna pogodnost je što su članci u pojedinim časopisima dostupni u punom tekstu, a ne samo do nivoa sažetka. Takođe, u okviru SCIndeksa prate se scientometrijski podaci poput impakt faktora časopisa ili broja citata određenog rada.

13.00 – 13.30 Bibliografsko citiranje (mr Snježana Ćirković, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

Sastavni deo svakog naučnog rada predstavljaju citati. Citiranjem se uspostavlja komunikacija sa drugim istraživačima koji se bave istom ili sličnom temom, predstavlja se evolucija naučne misli o određenoj temi, povezuju se naučni radovi o određenoj temi u ukupno naučno znanje, reaguje se na ranije tvrdnje sa ciljem da se svoji novi i originalni rezultati prikažu kao validni. Postoje tri načina citiranja: doslovno navođenje (prepisivanje tuđih reči), parafraziranje (sopstvenim rečima objasniti tuđe misli), rezimiranje (sopstvenim rečima sažeti rad u vidu ključne ideje). Bez obzira na način, prilikom citiranja treba korektno navoditi izvor (tj. autora, naslov i broj strane) jer se tako poštuju naučni autoritet i autorska prava drugih istraživača. Podaci o izvorima navode se u okviru samog teksta rada i u bibliografiji. U okviru samog teksta rada izvori se mogu navesti prema dva sistema: sistema notacija (navođenje izvora u fusnoti) ili sistema autor-datum (navođenje autora i godine izdanja rada u zagradama nakon citata/parafraze). U bibliografiji izvori se navode u skladu sa izabranim stilom bibliografskog citiranja (APA, MLA, Čikago, Harvard). Izbor stila zavisi od mentora, politike naučnog časopisa, dosadašnjeg korišćenja tog stila u određenoj naučnoj disciplini. Kako bi se pomoglo istraživačima, osmišljeni su programi koji određenu publikaciju prevode u bibliografski zapis prema izabranom stilu (dostupni preko LibGuides na sajtu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu). Takođe, u okviru SCIndeksa postoji opcija „Kako citirati ovaj članak?“.
Preuzimanje tuđih reči i stavova, bez navođenja tačnih i proverljivih bibliografskih podataka, smatra se plagijatom. Zato je važno ovladati tehnikama bibliografskog citiranja.

13.30 – 13.45 Pauza

13.45 – 14.30 Prezentacija naučnog rada (mr Snježana Ćirković, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

Zadatak istraživača nije samo da sprovede istraživanje, već i da rezultate tog istraživanja predstavi naučnoj javnosti, najčešće putem prezentacija na konferencijama. Izlaganje na konferencijama potpomognuto Power Point prezentacijama ostavlja snažniji utisak na publiku, pa se multimedijalni način izlaganja preporučuje. Power Point prezentacija treba da bude organizovana logično, dajući pregled informacija, koje svojom ukupnošću čine skladnu celinu. Prvi slajd treba da sadrži naslov prezentacije, ime autora i njegovu afilijaciju. Na drugom slajdu daje se sadržaj prezentacije u kratkim crtama. Na slajdovima treba ispisati teze (a ne cele rečenice!), a bitne pojmove ili ključne reči isticati, kako bi se skrenula pažnja publici. Što se boja tiče, treba biti umeren (optimalno je da su na prezentaciji tri boje) i izabrati one boje kojima se ostvaruje jak kontrast između pozadine i teksta. Slično treba postupati sa vizuelnim i auditivnim sredstvima (slike, muzika) i animacijama. Sa animacijama treba biti oprezan jer mogu odvući pažnju publike. Zato animacije treba koristiti onda kada se želi postići određeni efekat. Na kraju prezentacije uvek treba dati rezime i izvesti zaključke. Broj slajdova po prezentaciji zavisi od teme, ali se za 15-minutnu prezentaciju preporučuje 5-7 slajdova, s tim što broj redova po slajdu ne bi trebalo da bude veći od sedam.
Veštine prezentovanja se danas sve češće zahtevaju od naučnog radnika upravo zato što je važno svoja saznanja predočiti drugima i zainteresovati ih za dalji rad u okviru određene teme/projekta.

Radionica je bila vrlo interaktivna: članovi Društva su otvoreno govorili o problemima sa kojima su se susretali u dosadašnjem radu, a mr Snježana Ćirković davala je savete kako se određeni problemi mogu prevazići. Zaključak radionice je da su veštine pretraživanja, pisanja, citiranja, prezentovanja danas neophodne veštine u nauci i da je potrebno sve više pažnje usmeriti na razvijanje ovih veština.  

Dodaj komentar (0)

Pretraživanje elektronskih izvora informacija

 

Društvo mladih lingvista je u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković“ u Beogradu za svoje članove organizovalo radionicu pod naslovom Pretraživanje elektronskih izvora informacija. Cilj ove radionice bio je da se članovima Društva mladih lingvista predstave Virtuelna biblioteka Srbije, elektronski katalog Univerzitetske biblioteke, vodiči za naučne oblasti, digitalni repozitorijumi E-teze i DART, Google Scholar, kao i da se obnovi pretraživanje preko KoBSON-a, s tim što će se sada akcenat staviti na E-brary.
Virtuelna biblioteka Srbije (VBS) je baza podataka koja, objedinjujući kataloge brojnih univerzitetskih, visokoškolskih, specijalnih i javnih biblioteka u Srbiji, sadrži više od 2 500 000 bibliografskih zapisa. Moguće je pretraživanje vršiti u okviru elektronskog kataloga određene biblioteke (pa će rezultati pretrage pokazati da li zapis koji se traži postoji u toj biblioteci) ili u okviru celokupne VBS (pa će rezultati pretrage pokazati u kojim bibliotekama se nalazi zapis koji se traži). Pretraživanje može biti osnovno, izborno (na osnovu sledećih parametara: autor, naslov, godina, izdanja, ključne reči, jezik, pismo), komandno. Rezultate pretraživanja moguće je konvertovati u bibliografiju i sačuvati na svom računaru ili poslati sebi mejlom. Elektronski katalog Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu deo je Virtuelne biblioteke Srbije.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ pripremila je nekoliko vodiča kroz naučne oblasti, u kojima su sakupljeni brojni relevantni elektronski izvori (LibGuides). Ovi vodiči mogu pomoći onima koji pišu naučne radove da lakše pronađu odgovarajuću literaturu. Nažalost, vodič za lingvistiku nije pripremljen, ali lingvistima od koristi mogu biti opšti vodiči posvećeni otvorenom pristupu, autorskim pravima, citiranju literature i bibliografskim alatima, knjigama u slobodnom pristupu, masovnim otvorenim onlajn kursevima, ali možda i specifičniji poput vodiča za klasične nauke, filozofiju, psihologiju, studije roda i feminističku teoriju.
U okviru digitalnog repozitorijuma Univerziteta u Beogradu (PHAIDRA) postoje E-teze, sistem u kojem su pohranjene doktorske disertacije odbranjene na Univerzitetu u Beogradu u elektronskom obliku. U ovom sistemu moguće je pretraživati doktorske disertacije prema naučnoj oblasti ili fakultetu. Na ovaj način budući doktori nauka imaju priliku da iz svog doma vide kako doktorska disertacija treba da izgleda. Doktorske disertacije odbranjene u Srbiji od skoro su deo evropskog portala doktorskih disertacija (DART). Na ovom portalu nalazi se skoro pola miliona odbranjenih doktorskih disertacija na brojnim univerzitetima u elektronskom obliku i dostupne su u režimu otvorenog pristupa.
Prilikom pretraživanja dostupne literature prvi korak je Google Scholar, deo pretraživača Google specijalizovan za pretraživanje naučne literature. Preko Google Scholar-a moguće je pretraživati članke, knjige, saopštenja akademskih izdavača i stručnih društava, kao i digitalne repozitorijume brojnih svetskih univerziteta. Za dalje pretraživanje naučne literature treba koristiti baze podataka poput Science Direct i JSTOR. Ovim bazama podataka moguće je pristupiti preko KoBSON-a, koji pruža dodatne pogodnosti prilikom pretraživanja (npr. vidljiv je ceo članak, a ne samo do nivoa sažetka). Preko KoBSON-a se može pristupiti i elektronskim knjigama u okviru Ebrary. Ova elektronska biblioteka sadrži preko 100 000 knjiga iz različitih naučnih oblasti u punom tekstu. Način rada sa elektronskom knjigom je identičan kao sa tradicionalnom – može se podvlačiti tekst ili dopisivati komentar, ali i koristiti se resursima poput enciklopedije i rečnika koji su sastavni deo programa u kojem se elektronska knjiga čita.
Radionica je održana 8. maja 2014. godine u periodu od 11 do 14 časova u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu.  Predavači su bili Sanja Antonić i Oja Krinulović. Tokom radionice članovi Društva mladih lingvista imali su prilike da razgovaraju sa predavačima o svojim dosadašnjim iskustvima prilikom pretraživanja i da saznaju kako mogu poboljšati svoju pretragu. Prezentaciju sa radionice možete videti ovde

Dodaj komentar (0)