ћирилица

Ovde objavljujemo autorske tekstove članova Društva mladih lingvista iz leksikografije. Napominjemo da su tekstovi zaštićeni Creative Commons licencom (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 3.0 Srbija), pod kojom se podrazumeva da je dozvoljeno umnožavanje, distribucija i javno saopštavanje dela, bez prerada, ali samo u nekomercijalne svrhe i pod uslovom da se navede ime autora.


 

Rečnička mikrostruktura

Piše: Biljana Nikolić (Katedra za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

 

Rečničku mikrostrukturu čine: rečnički članak, odrednica, pokazatelj gramatičke kategorije, etimologija, kvalifikatori upotrebne i stilske vrednosti, informacija o sintaksičkoj poziciji reči, sistem definicija, primeri, identifikacija kontekstne upotrebljivosti i ispoređenice.

REČNIČKI ČLANAK je npr. leksema majka u Rečniku srpskohrvatskoga književnog jezika.

ODREDNICA je reč koja se definiše (u navedenom primeru odrednica je majka). Termin za odrednicu je i lema. U svim našim značajnijim rečnicima lema je uvek akcentovana.
Prvi podatak koji dolazi nakon navedene odrednice jeste POKAZATELJ GRAMATIČKE KATEGORIJE – to je najvažnija informacija koja se daje o reči: npr. majka ž – to znači da je imenica majka ženskog roda. Kod glagola se upotrebljava svr. ili nesvr. za glagolski vid (svršeni i nesvršeni); pridevi se navode u obliku npr. lep, -a, -o; uz priloge stoji pril; uz veznike vez, a uz uzvike uzv. Pokazatelj gramatičke kategorije je uglavnom pokazatelj vrste reči.
Ponekad, ali ne obavezno, daje se ETIMOLOGIJA. U datom primeru etimologija nije navedena.
KVALIFIKATORI UPOTREBNE I STILSKE VREDNOSTI su skraćenice npr. neob.= neobično, augm.= augmentativ, dem. = deminutiv, arh. = arhaično, fig. = figurativno... Ponekad se kvalifikator daje samo ispred nekog značenja, a to znači da se taj kvalifikator odnosi samo na to značenje ispred kojeg stoji. Kvalifikator upotrebne i stilske vrednosti fig. naveden je uz prvo, teće i četvrto značenje lekseme majka.
INFORMACIJA O SINTAKSIČKOJ POZICIJI REČI (može se naći u rečniku, a i ne mora biti navedena): npr. glagol držati samo ukonstrukciji držati do nekoga/nečega ima značenje pridavati značaj.
Sve od odrednice do sistema definicija naziva se zaglavlje.

SISTEM DEFINICIJA sastoji se iz značenja i podznačenja. U svim našim rečnicima ono što se beleži brojevima (npr. za odrednicu majka: 1. ona što je rodila onima koje je rodila; 2. naziv odmila za babu (unučićima) i za svekrvu ili stariju ženu uopšte) jesu značenja, a ono što se obeležava kao 1a, 1b, 2a, 2b, 2v... jesu podznačenja. Sva značenja i podznačenja imaju definicije. Definicija 1a zove se definicija primarnog/osnovnog značenja, a sve ostale definicije (1b, 2a...) jesu definicije sekundarnog značenja.
Iza svake definicije navode se PRIMERI. U Rečniku SANU maksimalan broj primera koji se navodi  je 6, u Rečniku MS navodi se najviše 3 primera (npr. uz treće značenje lekseme majka dat je primer: Majka je on, a ne starešina.), a u Jednotomniku se navodi samo jedan primer. Obaveza u svim rečnicima je navođenje primera od najstarijeg ka novijim. Primeri treba da obuhvate sve govore datog jezika i moraju biti reprezentativni.
IDENTIFIKACIJA KONTEKSTNE UPOTREBLJIVOSTI je podatak koji se daje u zagradi ispred ili iza definicije (to je semantička informacija). U primeru majka, u četvrtom značenju iza kvalifikatora upotrebne i stilske vrednosti data je identifikacija kontekstne upotebljivosti: 4. fig. (često uz reči: zemlja, domotna, otadžbina i sl.) hraniteljka, roditeljka.

ISPOREĐENICE su neke vrste dubleta, npr. zloslovije v. zloslovlje (v. = uporedi zloslovlje).

Literatura:
Dragićević, R. (2007). O Jednotomniku i povodom njega, Rečnik srpskog jezika, Novi Sad: Matica srpska, 2007. Književnost i jezik, LIV 3-4, str. 407-412.
Dragićević, R. (2009). Predavanja u okviru predmeta Uvod u leksikografiju. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Dragićević, R. (2010). Leksikologija srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Dodaj komentar (0)

Rečnici savremenog srpskog jezika

Piše: Biljana Nikolić (Katedra za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu)

 

Rečnik SANU: Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika

Ovo je najveći opisni rečnik savremenog srpskog jezika – u njemu je za sada obrađeno više od 200 hiljada reči iz književnog i narodnog jezika. Poslednja obrađena reč je glagol očarati. Izdavač Rečnika srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika je Institut za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti. Do sada je objavljeno 18 tomova ovog rečnika: prva knjiga objavljena je 1959. godine, a osamnaesta 2010. godine. Pretpostavlja se da će Rečnik SANU kada bude bio završen imati oko 30 tomova i oko pola miliona reči. Rečnici koji imaju više od deset tomova u srpskoj leksikografiji nazivaju se tezaurusi.

Rečnik Matice srpske I-VI: Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika

Rečnik Matice srpske sastoji se od 6 tomova: prva knjiga objavljena je 1967, a šesta 1976. godine. Prvi i drugi tom ovog rečnika objavile su zajedno Matica srpska i Matica hrvatska, a ostale tomove (od trećeg do šestog) izdala je Matica srpska. Ovaj rečnik spada u rečnike srednjeg obima, a u njemu je obrađeno oko 150 hiljada reči iz savremenog srpskog književnog jezika.

RSJ: Rečnik srpskoga jezika

Ovo je jednotomni rečnik srpskog jezika koji je izdala Matica srpska 2007. godine. Nastao je skraćivanjem Rečnika Matice srpske i u njemu je obrađeno oko 85 hiljada reči. Leksikografi su se stvarajući ovaj rečnik oslanjali na RMS, ali su težili ka tome da u rečnik unesu i novu leksiku (budući da je poslednji tom RMS objavljen 1976, a RSJ 2007. godine). Ovaj rečnik je najsavremeniji rečnik srpskoga jezika.

Miroslav Nikolić – Obratni rečnik srpskoga jezika (2000)

U ovom rečniku lekseme su poređane na neuobičajen način. Naime, umesto da  su prvo date one reči koje počinju slovom A, u ovom rečniku se najpre navode one koje se završavaju slovom A. Dakle, reči u ovom rečniku su uazbučene počevši od finalnog slova. Ovaj rečnik veoma je značajan za tvorbu reči, jer se u njemu lako može doći do leksema koje imaju isti završetak.

Predrag Piper, Rajna Dragićević, Marija Stefanović – Asocijativni rečnik srpskoga jezika (2005)

U Asocijativnom rečniku srpskoga jezika lekseme su organizovane i popisane od stimulusa ka reakciji. Naime, koristeći asocijativne testove, autori rečnika su prkupili 800 različitih asocijacija na 600 zadatih leksema-stimulusa. 2011. godine objavljen je i Obratni asocijativni rečnik srpskoga jezika u kojem su verbalne asocijacije poređane od reakcije ka stimulusu, dakle suprotno od onoga kako su date u Asocijativnom rečniku (2005). Ovi asocijativni rečnici mogu se koristiti u proučavanju stereotipa, u komparativnim semantičkim istraživanjima, a značajna su i za enolingvistička, sociolingvistička, psiholingvistička, kulturološka i dr. istraživanja.

Ukoliko ne razumemo neku reč iz stranog jezika, potražićemo je u nekom od rečnika stranih reči:
Abdulah Škaljić – Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku (1966);
Milan Vujaklija – Leksikon stranih reči i izraza (1991);
Vera Vasić, Tvrtko Prćić, Gordana Najgebauer – Do you speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama (2001);
Bratoljub Klaić – Rječnik stranih riječi (1968);
Ivan Klajn i Milan Šipka – Veliki rečnik stranih reči i izraza (2006).

Kada nas zanima poreklo neke reči, koristićemo Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1971– 1974) Petra  Skoka.

U tumačenju frazeologizma pomoći će nam Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika Josipa Matešića ili Frazeološki rečnik srpskog jezika Đorđa Otaševića.

Ukoliko se bavimo tvorbenim pitanjima srpskoga jezika, koristićemo Obratni rečnik srpskoga jezika ili Semantičko-derivacioni rečnik.

Ako tražimo sinonime određene reči, naći ćemo ih u rečniku sinonima Miodraga Lalevića (Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika).

Zainteresuje li nas neka nova reč, možemo je potražiti u nekom od rečnika novih reči:
Jovan Ćirilov – Novi rečnik novih reči (1991);
Ivan Klajn – Rečnik novih reči (1992);
Đorđe Otašević – Rečnik novih i nezabeleženih reči (1999).

U otkrivanju značenja nekih žargonizama, može nam pomoći npr. Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu sličnih reči i izraza Dragoslava Andrića.

Pomenuti rečnici predstavljaju osnovni korpus za leksikološka istraživanja. U zavisnosti od toga koji nas leksički sloj zanima, možemo koristiti neki od navedenih rečnika. 

Literatura:
Dragićević, R. (2007). O Jednotomniku i povodom njega, Rečnik srpskog jezika, Novi Sad: Matica srpska, 2007. Književnost i jezik, LIV 3-4, str. 407-412.
Dragićević, R. (2009). Predavanja u okviru predmeta Uvod u leksikografiju. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
Dragićević, R. (2010). Leksikologija srpskog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Dodaj komentar (1)