latinica

Друштво младих лингвиста окупља студенте лингвистике и филологије, али и остале заинтересоване за језик и језике. Основано је са циљем да млади језички стручњаци међусобно размењују идеје, ставове и размишљања, али и да се они подстакну на научна истраживања у разним лингвистичким и сродним дисциплинама. Посебан задатак Друштва је популаризација лингвистике и њених сазнања, као и примене и значаја тих сазнања у осталим сферама људског деловања.

Придружите нам се!

 

Највећи лингвиста свих времена је:

Фердинанд де Сосир - 23.9%
Ноам Чомски - 37%
Вилијем Лабов - 4.3%
Едвард Сапир - 2.2%
Дејвид Кристал - 10.9%
Роман Јакобсон - 6.5%
Леонард Блумфилд - 0%
Вилхелм фон Хумболт - 6.5%
Николај Трубецки - 8.7%
Реј Џекендоф - 0%

Total votes: 46
The voting for this poll has ended on: 31 дец 2013 - 00:00
Previous Next
Како постати члан понедељак, 21 јануар 2013 16:38
Друштво младих лингвиста окупља све заинтересоване за језик и лингвистику, без обзира на године или професионално опредељење. Члан Друштва младих лингвиста може бити свако лице које:1) прихвата циљеве Друштва и Статут;2) поднесе пријаву за учлањење;3) плати чланарину за текућу годину. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности. За лице млађе од 14 година пријаву подноси његов законски заступник. Уколико желите да постанете члан Друштва младих лингвиста, треба да попуните и потпишете пријаву коју можете видети овде. За чланове из Србије, чланарина за 12 месеци износи 1000 динара.  Подаци о уплати Прималац: Друштво младих лингвиста, Витезова Карађорђеве звезде 70г/6, 11000 БеоградСврха уплате: чланаринаБрој жиро-рачуна: 105-515159-53 Пример уплатнице можете видети овде. Ако обнављате чланарину, подаци о уплати остају исти. За чланове изван Србије, чланарина за 12 месеци износи 10... Read more
Др Ана Јовановић: Учење и настава српског као наследног језика среда, 05 април 2017 17:45
Уз устаљену поделу на први, други и страни језик, у проследње две деценије се велика пажња посвећује специфичним карактеристикама процеса усвајања наследног језика. Наследни или завичајни језик се обично дефинише као језик који је по редоследу усвајања за појединца био први, али никад није у потпуности усвојен због преласка на доминантни, већински језик. Самим тим, корисници наследног језика поседују профил који се значајно разликује од корисника првог (матерњег), другог или страног језика, што се, природно, одражава и на специфичне одлике процеса усвајања наследног језика, али и на потребе наставе која је намењена различитим корисницима/ученицима наследног језика. Наиме, за успех наставе наследног језика неопходно је прецизно профилисати ову циљну групу како би се омогућио оптималан когнитивни, афективни и језички развој ученика. У том смислу, предлаже се примена тзв. макро приступа коју нуди КЛИЛ (енгл. Content Language Integrated Learning) и пројектна настава, јер инсистирају на... Read more
Др Ивана Вучина Симовић: Језички идентитет(и) и језичке праксе Сефарда на Балкану четвртак, 13 април 2017 17:26
У овом предавању се приступа трансдисциплинарно и критички одржавању/замени јеврејско-шпанског језика на Балкану. У фокусу се налазе промене услова живота и идеологија које су довеле до специфичних ставова према овом језику, његовом одржавању и замени, али и промене које су утицале на настанак новог етничког и језичког идентитета Сефарда у модерном добу. Замена јеврејско-шпанског језика након више од 350 година његове несметане употребе широм Балкана разматра се кроз језичке и друштвено-политичке идеологије, као и у њиховој спрези са специфичним друштвено-историјским факторима. Ауторка настоји да у разговору са публиком пружи одговор на неколико питања: зашто је јеврејско-шпански престао да буде матерњи језик Сефарда? Зашто је потребно да се уведу посебне мере да би се овај језик одржао у будућности? У којој фази губљења се он налази данас и шта бисмо могли да урадимо како бисмо га одржали и документовали? Др Ивана Вучина Симовић је ванредна професорка на Катедри за иберијске... Read more
Др Слободан Новокмет: Семантичка анализа лексема које означавају животиње у савременом српском језику уторак, 18 април 2017 22:29
На овом предавању бавићемо се семантичком анализом лексике са значењем назива животиња у савременом српском језику, могућностима њене  класификације и предлозима за унапређење методолошких поступака у лексикографској обради зоолошке лексике у дескриптивним речницима српског језика. У контексту науке о језику, место овог истраживања је у оквирима лексикологије, лексикографије и лингвокултурологије.Зоолошки називи су  једна од тематских лексичких група чији чланови имају најбогатију полисемију, јер су животиње у непосредној конкретној и симболичкој вези са човековим животом. Материјал за истраживање чини 700 лексичких јединица са значењем назива животиња и њихових деривата и око 2000 секундарних значења, сакупљених из лексикографских извора чију основну базу чини Речник САНУ.Као основне циљеве истраживања одредили смо успостављање што репрезентативније језичке грађе, која би указала на све релевантне аспекте лексичких механизама преноса номинације назива животиња на појмове који се... Read more