latinica

Друштво младих лингвиста окупља студенте лингвистике и филологије, али и остале заинтересоване за језик и језике. Основано је са циљем да млади језички стручњаци међусобно размењују идеје, ставове и размишљања, али и да се они подстакну на научна истраживања у разним лингвистичким и сродним дисциплинама. Посебан задатак Друштва је популаризација лингвистике и њених сазнања, као и примене и значаја тих сазнања у осталим сферама људског деловања.

Придружите нам се!

 

Previous Next
Како постати члан Друштво младих лингвиста окупља све заинтересоване за језик и лингвистику, без обзира на године или професионално опредељење. Члан Друштва младих лингвиста може бити свако лице које:1) прихвата циљеве Друштва и Статут;2) поднесе пријаву за учлањење;3) плати чланарину за текућу годину. Малолетно лице са навршених 14 година живота може се учланити уз прилагање оверене изјаве његовог законског заступника о давању сагласности. За лице млађе од 14 година пријаву подноси његов законски заступник. Уколико желите да постанете члан Друштва младих лингвиста, треба да попуните и потпишете пријаву коју можете видети овде. За чланове из Србије, чланарина за 12 месеци износи 1000 динара.  Подаци о уплати Прималац: Друштво младих лингвиста, Витезова Карађорђеве звезде 70г/6, 11000 БеоградСврха уплате: чланаринаБрој жиро-рачуна: 105-515159-53 Пример уплатнице можете видети овде. Ако обнављате чланарину, подаци о уплати остају исти. За чланове изван Србије, чланарина за 12 месеци износи 10... Read more
Др Ана Халас Поповић: Полисемија у светлу теорије прототипа Полисемија као предмет семантичких истраживања добија посебан значај у оквиру когнитивне лингвистике под чијим окриљем се развило неколико комплементарних теорија, међу којима се издваја теорија прототипа целовитошћу и подробношћу свог дефинисања и објашњења дате језичке појаве. Сагледавање полисемије према теорији прототипа подразумева њено дефинисање помоћу појма категоризације и четири кључне одлике протототипичности укључујући градијентност типичности, флексибилност граница категорије, непостојање јединственог скупа неопходних и довољних својстава који дефинише категорију и њену заснованост на принципу породичне сличности. При томе, значењска структура полисемичне речи визуализује се као зракаста категорија, коју чине радијално распоређена и међусобно повезана значења окупљена око централног члана као когнитивног модела од кога су мотивисано изведена путем различитих механизама семантичке деривације, као што су: генерализација, специјализација, метафора, метонимија,... Read more