latinica

Друштво младих лингвиста организује лингвистичка предавања за заинтересоване за језик и лингвистику. Предавања се одржавају понедељком од 18 часова у Научном клубу Центра за промоцију науке (Краља Петра 46). Циљ ових окупљања је да се студенти информишу о актуелним лингвистичким истраживањима и да се покрене конструктиван дијалог међу младим лингвистима. 


 

Др Јасна Влајић-Поповић: Зашто је новац нов - пример прецизирања једне наизглед јасне етимологије

Предавање има за циљ да понуди мали приказ методологије етимолошких истраживања. За пример је узет случај када једна реч, наизглед јасног порекла, заправо нема поуздане етимологије јер није прецизно утврђено – нити чврстим аргументима претпостављено – не само када и где, већ ни како је (нити зашто, под којим околностима), она настала. Овде се разматра реч новац.
Термин новац је именица недвосмислено изведена од придева нов, али то није довољно рећи о његовом пореклу да би он био заиста етимологисан. 
Преиспитивање почиње тако што се прво излажу постојећа тумачења, и за свако од њих образлаже зашто не стоји.
Затим се евидентирају расположиве лексикографске потврде и утврђује њихова хронологија и географска дистрибуција. Утврђује се да је реч посведочена само још у словеначком и бугарском језику, али у ограниченој употреби – чему њихови етимолошки речници не поклањају пажњу. То, као и чињеница да оваква творба термина нема ономасиолошке паралеле у другим језицима – ни словенским ни осталим – указује да за помак у закључивању треба доћи до нових чињеница.
У угарским судским списима из XV века нађена је историјска потврда синтагме novorum denariorum (Gen. pl.: „нових динара“), посведочена упоредо са осамостаљеним поимениченим придевом novos (Acc. pl.: „нове“). Стога је оправдано заговарати идеју да је управо у оквиру Угарске државе та реч из латинског, као службеног језика, ушла у народни говор словенског живља као преведеница новци (касније новац) – првобитно ‘1/100 дуката’, затим ‘кованица мале вредности’ и најзад, преко израза немати ни новца ‘новац (уопште)’.  

Др Јасна Влајић-Поповић је научни саветник у Институту за српски језик САНУ (пројекат "Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимолошког речника српског језика").  

Додај коментар (0)

Др Анамарија Сореску Маринковић и др Моника Хуцану: Румунски варијетети у језичком пејзажу Србије

Где год да се налазимо данас, окружени смо натписима: имена улица, продавница или зграда, натписи на споменицима, путокази, билборди, графити, итд. Сви ови видљиви натписи изложени на јавним местима чине језички пејзаж (ЈП) одређене области или територије. ЈП представља сцену на којој се јавни живот друштва одвија и, као такав, игра кључну социо-симболичку улогу. Истраживање језичког пејзажа је релативно нова област коју чини неколико академских дисциплина, као што су примењена лингвистика, социолингвистика, антропологија, социологија, психологија и културна географија.
Полазећи од теорије плурицентричних језика, фокусираћемо се на присуство румунског језика и његових недоминантних варијетета у језичком пејзажу Србије. У Војводини, румунски је један од шест званичних језика Аутономне покрајине, предаје се у школама, користи се у штампаним и електронским медијима, а натписи на стандардном румунском, као и на локалном варијетету, честа су појава: на државним институцијама, на путоказима, на гробљима, итд. Друга област где наилазимо на натписе на румунском и на локалном варијетету је североисточна Србија. Ако из лингвистичке перспективе посматрамо искључиво структуру језика, говори Влаха североисточне Србије су варијетет румунског језика. Међутим, влашки језик је стандардизован 2015. године, а данас се предаје у неколико основних школа и постоје разне публикације на влашком – једном речју, овај варијетет је знатно проширио своје домене употребе. Натписи овог типа су јако рецентни у ЈП североисточне Србије, незванични су и карактерише их висок степен варијабилности услед одсуства језичке норме.
На основу обимне визуелне грађе прикупљене последњих неколико година у току наших теренских истраживања, дискутоваћемо о функцији ових знакова и натписа: неки имају велику симболичку вредност и користе се као маркери идентитета, други могу бити повезани са комодификацијом језика, док трећи имају јасну информативну функцију. Такође, скренућемо пажњу на то да се појава влашких и румунских натписа у традиционално монолингвалном пејзажу источне Србије мора посматрати у контексту рецентних мера ревитализације језика, јер је добро познат утицај видљивости језика на његову виталност, статус и престиж.

Др Анамарија Сореску Маринковић је виши научни сарадник Балканолошког института САНУ, а др Моника Хуцану је страни лектор на Катедри за румунски језик Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Сања Микетић Суботић: Ставови према језику и језичке идеологије

 

На ово предавање ћу ви преставим резултате свог истраживања.

Овом реченицом желела сам да скренем пажњу на чињеницу да сви имамо одређени став према томе да неким дијалекатским и нестандардним цртама није место у званичном и формалном контексту. Претпостављам да је прва реченица код читалаца изазвала не само став према коришћеном варијетету већ и одређени став према мени као говорнику тог варијетета.
Ставови према језику и језичке идеологије представљају широке социолингвистичке конструкте и психолошке, социјалне и когнитивне структуре. Док је став индивидуална категорија, језичке идеологије постоје у свести већег броја говорника конкретног језика. Њима се говорници врло често несвесно воде и уткане су у оно што ти говорници сматрају здравим разумом захваљујући образовно-васпитном процесу, медијима и (најчешће) неписаним конвенцијама, које постоје у самом друштву и репрезентују кохерентан систем представа о језику и језичкој употреби.
На овом предавању ће најпре бити представљена оба конструкта кроз ранија теоријска и емпиријска истраживања, а затим ће бити представљени резултати истраживања ставова према језику и језичких идеологија у Републици Србији. У питању је квантитативно и квалитативно истраживање, вршено на узорку студентске заједнице анкетном и фокусгрупном методом, а добијени резултати су посматрани према полу, универзитету и студијској групи коју студенти похађају, њиховом пребивалишту и матерњем идиому. 

Др Сања Микетић Суботић је доцент на Катедри за српски језик и књижевност на Филозофском факултету у Косовској Митровици.

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)

Др Гордана Лалић-Крстин: Играње језиком - како и зашто

Игра је универзална људска (и не само људска) карактеристика и као таква представља значајну еволуцијску, биолошку и физиолошку појаву. Она такође има важну антрополошку, социолошку и психолошку функцију у људском друштву и као таква јавља се у различитим облицима. Један од тих облика свакако је језик, који ћемо овде посматрати као средство лудичке активности.
Током предавања кратко ћемо се осврнути на место лудичке функције у језику у светлу Јакобсонове типологије језичких функција. Поставићемо нека од питања која се намећу, као нпр. зашто се игре речима уопште јављају и на којим нивоима језичке структуре, које су неке од њихових функција и облика испољавања, какви прагматични ефекти се њима желе постићи, у којим регистрима се појављују, итд, и, наравно, покушати да дамо одговоре на њих. Посебан акценат биће стављен на морфолошки и лексички ниво језичке структуре и могућностима играња формом и значењем у процесима творбе нових речи. Излагање ће бити праћено мноштвом савремених примера из енглеског и српског језика. На крају ћемо се дотаћи и (не)могућности превођења игара речима и осврнути се на неке од проблема са којима се преводиоци суочавају приликом њиховог превођења.

Др Гордана Лалић-Крстин је виши наставник на Одсеку за англистику Филозофског факултета у Новом Саду.

Додај коментар (0)

Др Милица Витаз: Утицај лудичких активности на учење страних језика

Лудичке активности, тј. образовне или дидактичке игре, биле су предмет расправе још у време Платона. Многи филозофи, антрополози и педагози бавили су се пореклом игре, њеним значајем и улогом у образовању. Када је у питању настава страног језика, лудичке активности примарно налазимо у раду са децом. Ипак, сматрамо да овакав вид наставе може бити веома користан и у раду са одраслима.
Главна тема овог излагања јесте утицај лудичких активности на учење страних језика и ставови студената о тим активностима. Ради се о експерименту у коме су учествовали студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду који су похађали курс енглеског језика као страног. Овим истраживањем смо покушали да утврдимо да ли студенти са којима се користе лудичке активности у понављању градива из граматике и вокабулара остварују боље резултате на излазном тесту од студената који исто то градиво понављају на традиционалан начин. Такође смо желели да испитамо ставове студената о коришћењу поменутих активности, тј. да ли су им лудичке активности само занимљиве или и корисне.
Поред анализе резултата поменутог експеримента говорићемо о концепту игре, њеном пореклу, покушајима дефинисања и класификовања игара, као и њиховом месту у образовном систему. Анализираћемо предности и мане коришћења игара. Излагање ће имати и практичан део, када ћемо симулирати неколико игара које сматрамо веома интересантним и корисним за понављање градива.

Др Милица Витаз је лектор на Катедри за англистику Филолошког факултета у Београду. 

Презентацију са предавања можете видети овде. (N.B. Напомињемо да је презентација, као и сав материјал на сајту, заштићена Creative Commons лиценцом (Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија), под којом се подразумева да је дозвољено умножавање, дистрибуција и јавно саопштавање дела, без прерада, али само у некомерцијалне сврхе и под условом да се наведе име аутора.)

Додај коментар (0)